Pokrenut projekat za sprečavanje suicida, cilj ukazivanje na problem i rešenja

BEOGRAD - Pesma "Probudi me, zovi me", danas promovisana u Beogradu pokrenula je projekat čiji je cilj prevencija suicida u Srbiji i regionu, a kojom kantautorka Nataša Mihajlović, članica grupe Frajle zbog ličnog tragičnog iskustva zajedno sa timom psihologa i volontera centra Srce, nastoji da ukaže na rastući problem depresije i još važniju činjenicu da rešenje uvek postoji.

Mihajlović je pesmu posvetila bratu Raletu koji je pre dve decenije sebi oduzeo život u 26. godini, jedne noći u sobi do njene, dok je ona spavala, a kojom je, kako je rekla za Tanjug, želela da baci svetlo na važnu društvenu temu, koja je, iako delikatna i teška, prisutna svuda oko nas.

"Poruka koju muzika prenosi izuzetno je moćna, snažna i daleko seže, zato pesmom želim da kažem 'niko nije sam', i da uvek postoje oni koji žele da slušaju i čuju", rekla je Mihajlović koja naglašava da je važno nekoga iskreno pitati kako je i pažljivo saslušati odgovor.

Kako je pojasnila pesma poziva sve da se probude, da zove kad im je teško, da pričaju šta ih muči, da zaista čujemo jedni druge - da ućutimo i slušamo kad je nekom teško i dodala da joj je pesma bila način da kroz muziku pošalje poruku koja može da dopre do srca ljudi kako bi se ova tema pokrenula i kako bi se osvetlio rastući problem sa kojim se suočavaju i najmlađi.

"Jako je važno da ljudi znaju da rešenje uvek postoji da pomoći ima, da ona postoji, kao i telefoni koje mogu da pozovu kad im je teško, (0800-300-303) da su tu i lekari, psihijatri, psiholozi, bližnji", kazala je ona.

Dodala je da će paneli na kojem učestvuju stručnjaci, biti organizovani u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Kragujevacu i šire u Ljubljani, Zagrebu, a da je cilj da se održe i u školama jer je problem suicida, depresije i anksioznosti svugde prisutan i među decom, ali da se o tome ne priča.

"Ta granica se nažalost pomerila na dole i na gore i ljudima zaista treba pomoć. Krhki smo mnogo više nego što to priznajemo. Sve je spolja lepo, šareno, a suština je drugačija, zato je važna svaka reč, kako razgovaramo, kako komuniciramo i međusobno i preko medija", rekla je.

 Klinički psiholog Dušan Vuković ukazao je na činjenicu da svet postaje sve tužnije mesto za život i da je statistika poražavajuća - kao i da je veoma važno da se iskoristi onih 15 ili 20 sekundi kada se neko odvaži da okrene telefon i zatraži pomoć.

Upozorava da sve veći procenat mladih ima mentalne probleme, što iz anksioznog što iz depresivnog spektra.

 "Klinička slika adolescentne i mladalačke depresije 80 odsto se razlikuje od adultne i prikazana je kroz 'nadrdanost', kada su mladi približno netrpeljivi, zatvaraju se, što je prvi upozoravajući simptom, dok je kod starijih prvi korak socijalno povlačenje, bezvoljnost, gubitak interesovanja za stvari koje su im pričinjavale zadovoljstvo", kazao je Vuković.

 Naglasio je da hormonski indukovane adolescentne dečje depresije stvaraju mnogo rizičnije i manje predvidive posledice.

  "Mnogo je teško u današnje vreme ostati normalan, mentalno zdrav, nasmejan i srećan. Kroz rad sa mladima sam imao i iskustva da su se neki pacijenti ubili, neki pokušali Razlozi su nam jasni - ubrzan tempo života, društvene mreže, pritisci ... na mlade ljude ostavljaju neizbrisiv trag tamo gde nemaju podršku porodice", kazao je Vuković i naglasio da su upravo zato ovakve akcije veoma važne da podsećaju ljude da potraže pomoć, da se otvore, da budu iskreni jedni prema drugima.

Upravo kao i kod Natašinog brata, koga je opisala kao veselog, toplog, harizmatičnog, talentovanog za muziku, šaljivdžiju Vuković upozorava da je problem što kod dece i mladih ne postoji nikakva najava pokušaja samoubistva.

"Dete koje je danas super, a nakon nekih vidova vršnjačkog nasilja, pritisaka, socijalnog okruženja, jednog dana se bukvalno pretvori u suicidalnu osobu i u vrlo velikom procentu taj pokušaj realizuju", naveo je on i dodao da 20 odsto depresivnih ljudi planira samoubustvo, pet odsto ih pokuša a negde 0,8 do jedan i počini.

  Vuković naglašava da 30 odsto stanovništva jednom ima kliničke simptome depresije, koji su reaktivne prirode, nakon gubitaka, bolesti i da bi zato stigmatizacija trebalo da je i za nas, i da shvatimo da je traženje pomoći važno kao i prihvatanje da nam nekad nije dobro.

Psiholog volenter u centru Srce, koji se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom suicida Tatjana Bokun kaže da im se javljaju ljudi svih uzrasta i to u trenucima nekih velikih psiholoških kriza od razvoda, do gubitka posla, bliske osoba, zdravlja.

 U tim trenucima vrlo često je potrebno da razgovaraju anonimno i poverljivo sa nekim koga ne poznaju, a ko ima razumevanja ko ih neće osuđivati već će im pružiti vrstu signala da je nekom zaista stalo, jer upravo kada počnu da razmišljaju o samoubistvu, razmišljaju o tome da nikom nije stalo do njih.

 Zbog stigme, koja je i dalje velika, ova vrsta problema se gura pod tepih, rekla je ona i dodala da se centru javljaju mnogo više žena, a dok je među onima koji izvrše samoubistvo više muškaraca.

 "Javljaju im se ljudi svih uzrasta, od dece od sedam, osam godina do 80 i više ali najviše je onih između 25 i 30 godina", rekla je ona i dodala da broj poziva koje dobiju na 0800-300-303 raste iz godine u godinu i da godišnje i prime i 9.000 poziva.

  "Broj suicida u Srbiji se smanjio u odnosu na pre tri decenije kada je osnovano Srce za čak 40 odsto", rekla je ona.

  Psihoterapeut Tijana Mitrović kaže da porodice nakon suicida svog člana i dalje, zbog kulturoloških osobenosti prate stid i tajnovitost posebno zbog mita da je suicid nasledan.

  "Zato Natašinom akcijom želimo da udarimo upravo na stid", rekla je Mitrović i dodala da prodice imaju problem što nakon takve tragedije osećaju krivicu, ali i patnju i usamljenost - u jednom slučaju sami se udalje jer ih niko, kako misle, ne razume a u drugom ljudi neznajući šta da kažu.