Hemofarm: Doniranjem organa možemo spasiti nečiji život

BEOGRAD - Donor organa može biti svako ko nije potpisao Izjavu o protivljenju darivanja organa i tkiva, ali o svojoj želji da donira organe treba usmeno da obavesti članove svoje porodice, saopštio je danas Hemofarm i objavio "10 činjenica o doniranju organa i transplataciji".

Hemofarm je kroz određene činjenice objasnio proces doniranja organa i poručio da tako možemo da spasimo nečiji život.

Donori organa mogu biti živi davaoci i kadaverični davaoci odnosno oni kod kojih je nastupila moždana smrt.

Živi davaoci su najčešće bliski rođaci, koji mogu da doniraju bubreg, deo jetre, jedan od dva bubrega, jedno od dva plućna krila, krv, koštanu srž i kost.

Ovi donori nekada mogu da doniraju organe i licima za koje se medicinskim putem utvrdi da postoji adekvatno poklapanje.

Saglasnost u tom slučaju daje porodica preminule osobe čak i u slučaju da se osoba za života izjasnila kao donor.

Osobe koje ne žele da budu donori organa o toj svojoj odluci treba da informišu članove svoje porodice i izabranog lekara, a dodatno potpisuju i izjavu o protivljenju darivanja organa, koja se može dati izabranom lekaru ili ovlašćenom licu u Upravi za biomedicinu u Beogradu.

Konačnu odluku o darivanju organa pokojnika daje njegova porodica i zbog toga je važno da svako ko želi da bude donor informiše porodicu, kako bi porodica poštovala njegovu volju i imala je u vidu kada donosi konačnu odluku o tome da li će dati saglasnost da se organi preminulog daruju i tako spasu životi ljudi koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju ili će se odluci preminulog da bude donor organa usprotiviti.

Odluka porodice je konačna, a potvrđuje se pisanom izjavom.

Predmet darivanja mogu biti samo oni organi za koje postoji saglasnost donora ili članova njegove porodice.

Ako umrlo lice nema nijednog člana porodice, procedura realizacije potencijalnog davaoca ljudskih organa se obustavlja.

Darivanje organa je anonimno, dobrovoljno i besplatno.

Primalac ili njegova porodica ne znaju ko je darivao organ.

Zakonom je zabranjeno primaocu organa davati lične podatke donora ili njegove porodice.

Takođe, zabranjeno je porodici preminulog davaoca davati lične podatke primaoca.

Spasavanje života prioritet je svakog lekara.

Samo pacijenti kod kojih su primenjene sve moguće medicinske procedure i postupci u cilju lečenja i spašavanja života, a kod kojih ove mere ne dovedu do poboljšanja stanja mogu se razmatrati za potencijalne donore organa.

Ljudi ne mogu da se probude iz moždane smrti jer je to trajni i nepovratni gubitak bioloških funkcija mozga, a u čijoj osnovi se nalazi prestanak cirkulacije krvi u mozgu.

Tim lekara je utvrđuje strogo definisanim medicinskim postupcima i potvrđuje dijagnostičkim procedurama koje potvrđuju da je dotok krvi u mozak prekinut, a moždane ćelije nepovratno oštećene.

Svi postupci su definisani medicinskim standardima i regulisani zakonskim propisima.

Proces eksplantacije doniranih organa obavlja se hirurškim zahvatom.

Tokom procedure telo pokojnika tretira se pažljivo i dostojanstveno, a saglasnost za darivanje organa ne odlaže sahranu preminulog.

Materijalno stanje i društveni status nisu kriterijumi po kojima se određuju prioriteti za transplantaciju.

Da bi se transplantacija mogla izvesti, mora postojati poklapanje različitih faktora imunološkog sistema donora i recipijenta organa, jer samo u tim slučajevima transplantacija može biti uspešna i dovesti do izlečenja recipijenta.

Pored ovog imunološkog poklapanja u obzir se uzima i težina bolesti recipijenta i vreme provedeno na listi čekanja kao i pridružene bolesti recipijenta, i stepen ugroženosti i hitnosti.

Objektivnost procesa dodatno je obezbeđena i činjenicom da postupak utvrđivanja i potvrđivanja moždane smrti, eksplatacije i transplantacije izvode zasebni lekarski timovi koji nekad broje i do 100 ljudi.

Transplantacija organa predstavlja jedinu terapijsku opciju kada dođe do trajnog gubitka funkcije određenih organa.

Kao metoda lečenja, bolesnicima kojima je neophodna, transplantacija predstavlja jedinu mogućnost za izlečenje.

Pre nego što postane članica Eurotransplant (ET) zajednice, Republika Srbija mora da ispuni preduslove iz oblasti doniranja i transplantacije organa, ali u prvom redu da poveća broj ostvarenih donora.

Zemlje članice ET moraju ispuniti transparentne i objektivne kriterijume.

Pristupanjem naše zemlje Eurotransplantu smanjila bi se visoka smrtnost na listama čekanja, dužina čekanja na transplantaciju, posebno na transplantaciju bubrega.

Od momenta pristupanja Eurotransplantu, potencijalni primaoci organa pripadaju univerzalnoj listi čekanja te organizacije, koja daje prioritet životno ugroženim pacijentima, gde su deca na vrhu liste i gde su veće šanse da visoko senzibilisani pacijenti dočekaju transplantaciju zbog većeg broja donora.