Halačeva: Moramo svi zajedno da radimo na podizanju svesti o nasilju nad ženama

BEOGRAD - Zamenica šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je danas na konferenciji "Jednake. Sigurne. Osnažene" da je važno da se radi na podizanju svesti kada je u pitanju nasilje nad ženama i da je važno da na teritoriji čitave Evrope postoji potpuna ravnopravnost između muškaraca i žena.

Halačeva je govoreći da li kultura i tradicija utiču na to kako vidimo žene, rekla da nažalost, imaju utiču i da se u nekim društvima više javlja diskriminacija nad ženama, pre svega u tradicionalnim društvima.

"Po najnovijem indeksu rodne ravnopravnosti, prosek za evropske države je 70 od 100, da se postigne potpuno ravnopravnost. Imamo jednu zemlju članicu koja ima prosek iznad 80, to je Švedska, što je samo dva odsto od ukupnog broja zemlja članica EU. Tako da je dug put pred nama do potpune ravnopravnosti žena i na tome ćemo nastaviti da radimo svi zajedno", rekla je ona i dodala da je to visoko na agendi svih evropskih zemalja.

Istakla je da je EU ipak postigla i velike uspehe na ovom polju, ratifikovala je Istanbulsku konvenciju, usvojila direktivu o ženama i nasilju nad njima.

"Nadam se da će to dalje dovesti do važnih koraka i napretka u ovoj sferi. Cilj je da postignemo da sve žene i svi mi treba da budemo jednaki i da imamo ista prava- na slobodu, obrazovanje, život, posao. Važno je da podižemo svest o problemu nasilja pre svega nad ženama i da menjamo određene tradicionalne forme", dodala je ona.

Halačeva je govorila i o sajber nasilju i istakla da je jedna od 10 žena u Evropi bila žrtva nekog oblika nasilja na internetu.

Dodala je da postoje problemi prepoznavanja nasilja u digitalnoj sferi i da se ženama često savetuje da kada se i to desi, promene sigurnosne podatke, šifre ili ugase određenu mrežu, što je jako opasno.

"Žene koje su iskusile oblik fizičkog nasilja ili uhođenja, često postaju i žrtva nasilja na internetu", naglasila je Halačeva.

Ona je navela da je EU donela direktivu protiv nasilja u porodici i da u toj direktivi postoji deo koji se odnosi na sajber nasilje.

"Zbog deljenja privatnih fotografija bez dozvole i pozivanja na mržnju i nasilje, može se izreći kazna zatvora od jedne do pet godina", dodala je ona.

Stalna kordinatorka UN u Srbiji Matilde Mort rekla je da UN u Srbiji na sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici radi sa svim relevantnim institucijama, organima vlasti, nevladinim organizacijama i istakla da je saradnja dobra, ali da postoji još prostora za usavršavanje kako bi se nasilje suzbilo.

"U Srbiji je postignut napredak, mada bi trebalo ohrabriti još više žene koje su žrtve da prijave nasilje. Važno je prevencija i Srbija radi na tome, ali nažalost i dalje imamo slučajeve nasilja i femicida", dodala je Mort.

Mort se saglasila sa Halačevom da je i digitalno nasilje veoma opasno i navela primer da je devojka iz Velike Britanije počinila samoubistvo, zbog zlostavljanja preko društvenih mreža od muškarca iz SAD, koji je za to optužen i procesuiran.

"Kako bi se sprečilo nasilje nad ženama i u digitalnoj sferi važna je digitalna pismenost, kako prepoznati nasilnika", rekla je ona.

Još jednom Mort je ponovila, da žene treba da prijave sve oblike diskriminacije i nasilja i da društva treba da postanu otvorenija za ovu temu.