Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje: Prijava je prevencija kojom možemo da spasimo život

BEOGRAD - Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković ističe da je od velike važnosti za prevenciju nasilja da se nadležnim organima prijavljuju saznanja o nasilju.

"Potrebno je da mediji apeluju na građane, komšije, prijatelje, poznanike, ali i predstavnike institucija da prijave svoja saznanja o nasilju u porodici, jer je to prevencija kojom možemo nekom spasiti život", rekla je za Tanjug Mirčić Čaluković.

Takođe, i škole bi mogle da imaju saznanja o tome šta se dešava deci u njihovim kućama, jer, kako je napomenula, u obrazovnim ustanovama cirkuliše veliki broj dece koji nose određena iskustva iz svoje porodice.

Koordinatorka je istakla da u poslednjih nekoliko meseci Zakon o sprečavanju nasilja u porodici beleži orgoman napredak, zbog čega je izrazila poštovanje i zahvalnost kolegama koji rukovode grupama za koordinaciju i saradnju na području Beorgada.

Kada je reč o primeni tog zakona, Čaluković je naglasila da su se tužilaštvo i policija "probudili" i počeli da prepoznaju i decu kao žrtve nasilja, te u većoj meri izriču hitne mere i u odnosu na njih.

"U januaru su te brojke otišle vrtoglavo gore, pa je policija odredila čak 27 hitih mera radi zaštite maloletnika, nakon čega su tužioci stavili predlog da mere budu produžene , a što su sudovi usvojili" istakla je Čaluković.

Naglasila je da sada na području Beograda grupa za koordinaciju i saradnju ima čak 13 sastanaka mesečno, što je veliki napredak, imajući u vidu da ih je ranije bilo samo četiri.

Beogradska tužilaštva su, kako je naglasila koordiatorka, u januaru imala ukupno 126 žrtava rodno zasnovanog nasilja, dok su izrađena čak 724 individualna plana podrške i zaštite za žrtve nasilja.

To je, kako smatra Čaluković, veliki napredak i očekuje da će se Zakon uskoro primenjivati odlično.

Govoreći o proceduri nakon prijave nasilja, koordinatorka je pojasnila da policija odmah izlazi na lice mesta i u 99,9 osto slučajeva odvodi potencijalnog učinioca u policijsku stanicu kako bi dao izjavu.

"Policajac zatim procenjuje rizik od nasilja i obaveštava javnog tužioca o tome, a tužilac daje svoju procenu. Tužiocu u tome u pomaže lista od 14 pitanja, koja mu olakšavaju procenu da li se u konkretnoj prijavi ima obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti" pojasnila je Čaluković.

Tužilac dalje procenjuje da li u konkretnom slučaju, kako je pojasnila Čalukaković, ima mesta za određivanje zaržavanja, a kasnije i pritvora, ili je pak dovoljna primena hitnih mera za sprečavanje nasilja.

Koordinatorka je navela da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa hitne mere, kao što su zabrana prilaska žrtvi i komunikacije i privremeno udaljenje učionioca iz stana ili kuće.

Ove mere mogu da traju do 48 sati po odobrenju tužioca, a još 30 dana ukoliko ih sud produži svojom odlukom na predlog tužioca.

U međuperiodu sastaje se grupa za koordinaciju i saradnju koja prikuplja potrebna obaveštenja i procenjuje da li postoji rizik od eventualne eskalacije nasilja.

"Hitne mere su delotvorne kada govorimo o nasilju niskog intenziteta. Nisu namenjene rešavanju visokorizičnih slučajeva nasilja, na koje se primenjuju odbredbe drugih zakona" navela je Čaluković.

Dodala je da se na teritoriji Beograda sve odredbe ovog zakona primenjuju, kao i da je u planu unapređenje rada sa zdravstvenim ustanovama i sa predstavnicima obrazovnog sistema.

Podsetila je da su nedavno objavljene smernice za zapošljavanje žrtava nasilja u saradnji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Automonog ženskog centra u cilju ekonomskog osnaživanja žrtava nasilja.

Tako je u rad grupa koje se bave žrtvama nasilja intenzivno uključena i Nacionalna služba za zapošljavanje, uz Centar za socijalni rad, MUP i tužilaštvo.