U diskusiji o kulturi sećanja poručeno da je ona važna za sva društva

BEOGRAD - Negovanje kulture sećanja na prošlost je od neprocenjivog značaja za sva društva i države, poručeno je na diskusiji u Beogradu na temu "Stanje kulture sećanja i njen smisao u društvu Srbije".

Diskusiji, koju je organizovala Fondacija Hajnrih Bel i Gete institut, prisustvovali su ambasadorka Nemačke u Srbiji Anka Konrad, specijalni predstavnik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i istoričar Instituta za noviju istoriju Srbije Olga Manojlović Pintar.

 

Konrad je objasnila da pojam kultura sećanja podrazumeva znanje o prošlosti, ali i ponovno uveravanje u ono čega se sećamo i zbog čega ga se sećamo.

"Tu se postavlja pitanje o sećanju, šta ono donosi pojedincu, šta se možda objašnjava iz pogleda na prošlost, šta se sve dešava u sadašnjosti i šta to znači za budućnost", navela je Konrad.

Ocenila je da se države različito odnose prema kulturi sećanja, posebno kada se radi o istoriji Drugog svetskog rata ističući da se na tom primeru vidi da još uvek nije sve obrađeno i da tu postoji potreba baviti se kulturom sećanja.

"Značajni datumi i događaji nas osposobljavaju da razumemo na koji način su se oni dogodili, koji su faktori bili bitni, šta je tu igralo koju ulogu i zato kultura sećanja ima puno veze sa prošlošću i razumevanjem onoga što se dogodilo", navela je ona.

Zaracin je rekao da bi Nemačka mogla da pruži primer Srbiji kako da se suoči sa svojom prošlošću kroz kritičko posmatranje svojih propusta na tom putu.

"Znam da se često u ovom regionu vidi kao savršeno savladavanje i preovladavanje prošlosti u Nemačkoj. Mislim da bismo bili mnogo uspešniji ako samo kritički pogledamo šta nismo dobro uradili i šta smo mogli bolje i na taj način pružimo primer", rekao je Zaracin.

Naveo je da nemačka kultura sećanja istorije od perioda Drugog svetskog rata ukazuje na brojne greške i propuste koje su Nemci napravili i da bi njegov pristup bio ne da pokaže Srbima šta je njegov narod bolje uradio tokom suočavanja sa svojom prošlošću, već i da ukaže na ono što nije dobro urađeno.

On je rekao da Nemačka neće zaboraviti zločine Vermarhta u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji.

"U odnosu na naše sećanje na zločine Vermahta i Nemačke u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji ne možemo da govorimo o tome da nećemo zaboraviti prošlost, već da treba da počnemo da se sećamo sada", naveo je on.

Manojlović je navela da kulturu sećanja u savremenim društvima u odnosu na sve prethodne istorijske periode izdvaja kritički osvrt prema sopstvenoj prošlosti.

"Kada govorimo o Srbiji, mi pojam kulture sećanja možemo da povežemo i sa tim dugim ratom kritičke i romantičarske istoriografije u našem društvu koji je karakteristočan za vreme 19. veka i koji je trajao i tokom postojanja socijalističke Jugoslavije u sedamdesetim godinama, do današnjeg dana kada čitav niz pojedinaca i udruženja i istoričara pokušava da vodi borbu protiv tradicionalističkih poimanja prošlosti", navela je ona.

Kandić je ocenila da se Srbija kao i njeni susedi kritički odnose prema tuđoj, a ne svojoj prošlosti.

"To je nešto što traje godinama, možda poslednjih nekoliko godina sve jače u svim zemljama na prostoru nekadašnje Jugoslavije i sve je manje prostora za izgradnju kulture sećanja", rekla je ona.