Psihoterapeut Biljana Ćulafić: Važno je pričati o osećanjima povodom tragedija koje su nas zadesile

BEOGRAD - Psihoterapeut Biljana Ćulafić rekla je danas da je važno da se priča o osećanjima povodom tragedija koje su nas zadesile, ali da se ne rekonstruišu i prepričavaju događaji, jer to ponovo budi traumu kod ljudi, pre svega kod dece.

"Mnogi su se osećali zaleđeno, nisu ništa mogli da urade, mnogi tinejdžeri su se upravo dislocirali, stalno pričamo o osećanjima, nekada je jako teško doći do svojih osećanja i mi se na neki način ne možemo povezati odmah sa njima i ne treba kriviti decu ukoliko ne pokazuju osećanja odmah - ne plaču ili slično, jer im je možda teško da sada dođu u kontakt sa osećanjima, a svima nama je bilo slomljeno srce ovom vešću", rekla je ona za Tanjug.

 

Ćulafić je dodala da smo svi posredno istraumirani i za sve je ovo bila šok trauma, a posebno za učesnike, jer u svemu tome su bili učesnici ne samo deca, već i tehničko osoblje te škole, prosvetni radnici i policajci na uviđaju i kao lekari, ali i mi koji smo slušali o tome.

"Ono što jako može biti štetno za decu ako stalno prepričavamo šta se desilo, ako stalno roditelji prepričavaju, jer deca imaju jako bujnu maštu i to proživljavaju, i mi ne bi trebali da rekonstuišemo sto puta nešto što se završilo, ako to ponovo prepričavamo kao da ponovo doživljavamo traumu", objašnjava ona.

 

Ona je dodala da mora da se pripazi o tome i kako se izveštava, ne zbog toga što će neko možda opet dobiti nasilnu ideju, već zbog toga što to stvarno pogađa decu.

"Traumatsko iskustvo je nešto što stalno živi i nije postalo deo prošlosti, pre svega trauma ostavlja negativno mišljenje o nama samima, o žrtvi, kao i pitanja - ne mogu sa tim da se izborim, ne smem imam poverenje i ovde se može stvoriti veliko nepoverenje između drugara, sada će malo da se boje, da li mi je drug zaista drug", dodala je ona.

 

Ćulafić ističe da sve ovo ostavlja i "telesne senzacije" - ukočenost, zaleđenost, kao i osećanje poput šoka, neverice, ljutnje.

Sagovornica Tanjuga dodaje da ako dete nakon ovoga ima velike noćne more, a svakako će dodaje ova deca da imaju problem sa koncentracijom i ako i dalje ovo potraje, obavezna je stručna pomoć.

 

"Ja mislim narednih meseca dana, nakon mesec dana, ako ne spava dobro dete i uznemireno je, ja sam za to da treba da se potraži psihoterapijska pomoć", istakla je ona.

Ona je dodala da je važno da se kod svakoga od nas probudi empatija, ali i da svako od nas nauči da pruži podršku, da sluša i da je prisutan u svakom smislu te reči.

Psihoterapija je dug proces i ozbiljan, objašnjava ona, i biće takav za sve one učenike koji ga budu prolazili.

"Meni se dopada što će se uvesti policija, da se zna da je škola bezbedno mesto, ovo je ekstremno i nećemo dozvoliti da se dešava i to nas je probudilo, bitno je da se priča o osećanjima i da se obrate za pomoć svi kojima je potrebna terapija", objašnjava Ćulafić.

Važno je, zaključila je ona, da se uvedu saradnici u školama - psiholozi, socijalni radnici, da vide kako porodica i škola sarađuju, jer, kako dodaje, ''to nam je slaba karika''.