Advokat Milenko Radić: Rodno senzitivni jezik podelio struku i javnost

BEOGRAD - Advokat Milenko Radić izjavio je danas za Tanjug da je rodno senzitivni jezik podelio struku i javnost, zato što je, kako kaže, to jezik za koji ne postoje rečnici, gramatika, pravopis, šifarnici i kadar koji bi to sproveo i koji je pod prinudom prihvaćeno iz inostranstva, a da se nisu stvorili uslovi u Srbiji za njegovu primenu.

Kada je reč o rodno senzitivnom jeziku, Radić objašnjava da je u Evropskom parlamentu pre tri meseca podnet izveštaj i pod tačkom "A" rezolucije koja je usvojena, stoji da će trebati 60 godina da bi se rodno osetljiv jezik primenio u EU, ukoliko se nastavi ovim tempom.

 

"Ako ne postoje rečnici, gramatika, pravopis, šifarnici, profesija, zanimanja i kadar koji će to da sprovede sasvim normalno, da bi se bilo šta učinilo, neophodno je da se ostvari kontakt sa nadležnim insititucijama, a to su srpska akademija nauka, SANU, odbor za standardizaciju srpskog jezika i Savet za srpski jezik. To su merodavne institucije države Srbije, finansirane iz budžeta, upravo sa ovom namenom," tvrdi on.

Radić kaže da je zakon koji je važio do 1. juna 2021. godine o ravnopravnosti polova, gde su žene jedan pol, a muškarci drugi, stavljen van snage i u propise je unet pojam rod, koji nema veze sa polom.

Kako objašnjava, rod je neuspešan prevod engleske reči "gender", koji obuhvata sve, žene, muškarce, trans, neutralne i fluidne i garantuje ravnopravnost svima, što se može videti iz zakona.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Sreto Tanasić smatra da je rodno senzitivni jezik podelio struku i javnost, kao i da srpski jezik nije diskriminatoran prema osobama bilo kog pola.

"Mi znamo pred donošenje ovog zakona, koliko se javnost protivila donošenjem ovog zakona i promovisanju rodno osetljivog jezika. Ja bih pre rekao da su struka i javnost na jednoj strani, a određene snage koje protežiraju jednu ideologiju su na drugoj strani. Međutim, problem je što su te vladine organizacije preuzele ulogu koja ne pripada njima, da umesto države donose zakon ignorišući stavove struke." rekao je on za Tanjug.

Smatra da se uvođenjem pojma rodno senzitivan jezik na neki način nameće stereotip da je srpski jezik diskriminatoran, a zapravo nije jer on ni u jednom momentu ne dovodi u pitanje da li je osoba muškog ili ženskog pola.

Srpski jezik, kako objašnjava, ima svoje mehanizme za označavanje ženskog pola, za označavanje zanimanja ima različite načine u svom unutrašnjem gramatičkom i leksičkom sistemu, kao i mnoštvo reči feminativa za osobe ženskog pola, nosioce zvanja, titula, položaja, koje, svojim unutrašnjim mehanizmima, to stvara u skladu sa objektivnom stvarnošću koju jezik uvek prati.

Tanasić napominje da u Ustavu piše srpski standardni jezik, da rodno senzitivni jezik nije srpski jezik, već je to upravo težnja da se nad srpskim jezikom vrši inžinjering u ime ideologija sa pozicija sile, odnosno nasilje nad srpskim jezikom.