Marija Trivunčević: Zbog izricanja najnižih kazni, krivolov se "isplati"

BEOGRAD - Krivolovci u Srbiji mogu samo u jednom danu da zarade od krivolova desetostruki iznos onoga što bi im bilo određeno kao novčana kazna za taj prekršaj, izjavila je direktorka Ribolovačkog saveza Vojvodine Marija Trivunčević za Tanjug.

Prema njenim rečima, razlika između zarade od krivolova i zakonom predviđene kazne je velika.

 

"S obzirom na presude, gde se po pravilu izriče najniža kazna, od 5.000 do 150.000 dinara, krivolov se 'isplati'. Krivolovac to puta deset može da zaradi u jednom danu. Apelujemo svaki put, tražimo od sudstva da izriče veće kazne", rekla je direktora Ribolovačkog saveza Vojvodine.

Trivunčević je apelovala i na rekreativne pecaroše da podnose prijave protiv krivolovaca i dodala da Savez ima otvorenu liniju za anonimne prijave.

Ribolovački savez Vojvodine navodi da se onima koji budu uhvaćeni na delu piše prijava i oduzima ribolovni alat koji se posle uništava.

Međutim, kako ističu, alat koji koriste krivolovci je jeftin, a riba skupa.

Delom reke Tamiš koji prolazi kroz Srbiju, u dužini od 118 kilometara, patroliraju ribočuvari, koji čuvaju reku i ribu 24 sata dnevno od krivolovaca.

"Pokušavaju da uhvate ribu, a mi se trudimo koliko možemo da ih u tome sprečimo. Koriste razna sredstva - mreže, sekire, vrške, struju. Ima tu svakakvog alata. Koliko smo mi tu uspešni? Ja mislim da jesmo", izjavio je za Tanjug ribočuvar Dejan Šijak.

Prema njegovim rečima, mnogo krivolovaca je odustalo i sada je dosta bolje.

Kada je reč o krivolovu na divljač, najzastupljenija vrsta takvog krivolova je kada se proseca ograda lovišta i hranom mami divljač da dođe na samu ogradu zbog lova, navodi referent za zaštićeno područje u šumskoj upravi Apatin iz Javnog preduzeća "Vojvodinašume" Bojan Tadić.

 

Kako kaže, dešava se i da se krivolov odvija blizu ograde, jer je tu najkraći put da se iznese ono što je odstreljeno nelegalno.

"Imamo gubitak. Gajimo nešto 10, 12 godina i desi se da ne nađemo nikad tog jelena. Često ne možemo da znamo šta se desilo. Poražavajuće je kada krivolovci odstreljavaju takva kapitalna grla i to rade na način koji je neprirodan. Najčešće nađemo trofej, kosti glave, trupa. Za nas je to poražavajuće", naveo je Tadić.

Radmila Šakić Peurača iz Javnog preduzeće "Vojvodinašume" navodi da je vrednost vrsta koje žive na području uz Dunav - neprocenjiva.

 

"Naš jedini posao jeste da njih zaštitimo i da pokušamo da sve te vrste na neki način opstanu. U samom rezervatu love se divlja svinja, jelen i šakal", istakla je Šakić Peurača.

Zoološki vrt Palić podseća da ranjene i zaplenjene životinje na oporavak dolaze kod njih. Kako kažu, od 2004. godine oko 4.700 jedinki prošlo je kroz prihvatilište.

Direktorka Zoološkog vrta na Paliću Sonja Mandić kaže da se pomaže svakoj životinji, pogotovo povređenoj i istraumiranoj mladoj jedinki.

 

"U volijerama u zoološkom vrtu hrane ih ručno timaritelji. Dobijaju veterinarsku negu i sve uslove koje možemo da im pružimo. Naviknu se previše na čoveka. Jako je teško raditi odivljavanje takve jedinke i vratiti je u prirodu na taj način da budemo sigurni da je to najbolje što smo mogli da uradimo", navodi Mandić.

Veterinar u Zoo vrtu Palić Marko Lazić navodi da krivolovci ptice u najvećem broju slučajeva pokušavaju da sakriju.

"Smeštaju ih u male kutije, torbe, vezuju im krila, noge i sve ostalo. Najčešće nemaju mogućnost da uzimaju duži period hranu, vodu. Nemaju kiseonika. Takve jedinke posle, čak i kada se stave u dobre uslove, vrlo često umiru", ističe Lazić.

 

Svetska organizacija za zaštitu prirode uz podršku Evropske Unije sprovodi projekat suzbijanja krivolova u 11 zemalja.

Prema rečima Ive Svilar iz Svetske organizacije, Srbija ima dobar zakonski okvir, dok je ono gde dolazi do problema - primena zakona. Kako kaže, neophodne su kontinuirane obuke i podizanje znanja o važnosti ovih dela i o posledicama koje ova dela imaju na prirodu i na ljude.