Radoš Đurović: Problem kod sukoba krijumčara ljudi je vraćanje migranata preko granice

BEOGRAD - izvršni Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je danas da do sukoba grupa krijumčara ljudi u okolini Subotice, u kojima učestvuju i migranti dolazi uglavnom zbog vraćanja ljudi koji su već prešli granicu u Srbiju, zbog čega "ponovo hrle u ruke krijumčara".

"Kada govorimo u Subutici i potezu prema severu Vojvodine ka Mađarskoj, ali i Hrvatskoj i Rumuniji problem su "puš bekovi", to jest guranje ljudi nazad na našu teritoriju i to mimo procedura, a najviše iz Mađarske", naveo je Đurović za Tanjug.

Dodao je da potom ti migranti nemaju gde da budu smešteni, pa hrle u ruke krijumčara koji im ponovo naplaćuju usluge da pređu granice istih tiih zemalja i to nekoliko puta.

"I eto kako te krijumčarske grupe zarađuju - jednog čoveka krijumčare preko granice više puta i upravo je to jedan razlog zbog čega je krijumčarenje ljudi jedan od najunosnijih vidova kriminalne aktivnosti, čak unosniji i od krijumčarenja droge i oružja", rekao je Đurović.

On je kao problem istakao i nedakvatan smeštaj, jer ti ljudi, kako je istakao, ne bi trebalo da završe u šumama i atarima.

"Policija ako zatekne ljude na otvorenom, dovodi ih u kampove, ali ih odatle puštaju istog trenutka jer nema više mesta za njih, što na primer važi za subotički kamp", kazao je Đurović.

Istakao je da postoje aktivnosti policije usmerene na vraćanje migranata na jug Srbije, koje su odmah osuđene na propast jer ti isti ljudi uz pomoć krijumčara bivaju vraćeni, budući da žele da nastave dalje i domognu se Zapada.

"Najbitnije je da mi kotrolišemo ta ilegalna vraćanja mimo readmisije, jer nam iz Mađarske vraćaju ljude svakodnevno u stotinama, koji nemaju gde da budu smešteni, pre svega avgansitasnke izbeglice i upravo su kriminalne grupe te koje se sukobljavaju na terenu", naveo je on.

Naglasio je da je reč o jednoj složenoj situaciji i da bi ona bila rešena potrebna je koordinacija i dovoljno kapaciteta.

"Ne može da očekuje od Srbije da zaustavi globalnu migraciju pogotovo ako nema saradnje na severu zemlje i uređenog redovnog postupka kako se ti ljudi vraćaju i gde se smeštaju", poručio je Đurović.

Naglasio je da se ljudi kontinuirano obraćaju krijumčarima, zbog toga što je teško preći granicu na drugi način.

"Imamo tradicionalni priliv migranata iz smera Turske, a primetno je da sada dolaze i Sirijci, koji su živeli u Turskoj, pokrenuti pre svega stravičnim zemljotresima u provincijama koje su primale preko dva miliona migranata, ali oni sada nemaju gde da žive", dodao je on.

Napominje da je razlog dolaska i turska antimigraciona politika, ali i gašenje evropskih programa vezanih za dnevni opstanak tih porodica, smeštaj i obrazovanje.

"Uglavnom su to mladi Sirijci, a neki su i maloletni, koje roditelji prve šalju na put, jer jedino za njih i mogu da skupe novac", kaže izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema njegovim rečima, urpavo Sirijci čine oko 60 odsto od ukupnog broja migranata koji sada dolaze u Srbiju, a na drugom mestu su Avganistanci sa 30 odsto.

"U svakom trenutku je u zemlji negde oko 5.000 migranata, a mnogo njih uspeva da pređe granicu uspomoć krijumčara, i zato su događaju ti sukobi, ali onda mnogi bivaju uhvaćeni i vraćeni, što je jedan krug bez povratka u koji ti ljudi upadaju", naglasio je Đurović.