Evropu zahvatilo ekstremno vreme, "došlo je doba globalnog ključanja"

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - Rekordni toplotni talasi i suše, razorni šumski požari, jake kiše i grad širom Evrope odnose živote, oštećuju infrastrukturu, smanjuju biodiverzitet i pogađaju turizam, žetvu i privredu, zbog čega su neke vlade nametnule pravila kako bi osigurale bezbednost svojih radnika i pozivaju na rigorozne mere za borbu protiv klimatskih promena.

Toplotni talasi su ovog leta istovremeno zahvatili tri kontinenta na severnoj hemisferi dok se globalno zagrevanje pogoršava.

U mediteranskim zemljama koje su posebno omiljene kod turista, poput Španije, Italije i Grčke, temperature su ponegde dostigle 40 stepeni Celzijusa, a očekuju se dalji toplotni talasi. Mediteranski region je dugo klasifikovan kao žarište klimatskih promena od strane Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).

Jul bi trebalo da bude najtopliji mesec u hiljadama godina, objavili su klimatski naučnici iz Svetske meteorološke organizacije (SMO) i Evropske službe za klimatske promene Kopernikus nakon analize podataka do 23. jula.

"Ne moramo da čekamo kraj meseca da bismo to saznali. Bez mini-ledenog doba u narednim danima, jul 2023. će srušiti sveukupne rekorde", rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, dodajući da je "era globalnog zagrevanja završena; stigla je era globalnog ključanja".

Naučnici iz Svetske inicijative za atribuciju vremena rekli su da bi toplotni talasi koji su u julu pogodili delove Evrope i Severne Amerike bili gotovo nemogući bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.

"Vidimo promene bez presedana širom sveta", rekao je vrhunski klimatolog NASA-e Gavin Šmit, a rekordi su oboreni na kopnu i na moru.

Tokom protekle godine, više od 60.000 ljudi umrlo je u Evropi od ekstremnih vrućina, prema Hans Klugeu, direktoru Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, dodajući da će broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina "rasti iz godine u godinu".

Iako je vreme u Nemačkoj i severnoj Evropi ovog jula bilo manje toplo nego drugih leta, toplotni talasi u Severnoj Americi, Aziji i južnoj Evropi podigli su globalni prosek.

Grčka se bori sa razornim požarima izazvanim intenzivnim vrućinama na ostrvima Evija, Krf i Rodos. Hiljade ljudi je evakuisano. Prema podacima Evropske komisije, zemlje Evropske unije podržavaju Grčku sa skoro 500 vatrogasaca i sedam aviona raspoređenih u različitim oblastima u zemlji.

"Zajedno raspoređujemo raspoložive resurse za borbu protiv požara i zaštitu naših građana i pejzaža", rekao je evropski komesar za krizu Janez Lenarčič u saopštenju. Zemlje širom sveta mogu zatražiti pomoć od članica EU u slučaju katastrofe, pri čemu Evropska komisija koordinira raspoređivanje opreme civilne zaštite i stručnjaka.

Osim Grčke, druge zemlje u Evropi kao što su Turska, Španija, Portugal, Italija i Francuska takođe se suočavaju sa nenormalno visokim temperaturama.

U Turskoj su temperature oko Egejskog i Sredozemnog mora i do 8 stepeni iznad uobičajenog nivoa za ovo doba godine, navodi meteorološka služba. Požari su izazvali eksploziju nagaznih mina u blizini grada Dubrovnika na jugu Hrvatske, javili su lokalni mediji.

Do sada je ovog leta Španija izbegavala velike požare, ali je zemlja pretrpela sušu izazvanu visokim temperaturama i višemesečnim nedostatkom kiše. Nakon što je došlo do drugog najsušnijeg proleća u poslednje 62 godine, nekoliko oblasti, kao što su dva najnaseljenija regiona Andaluzija i Katalonija, pogođeno je kritično niskim nivoom vode u rezervoarima i drugim mestima za skladištenje.

Akumulacije u Andaluziji prošle nedelje su bile na 24 odsto ukupnog kapaciteta, dok su ove nedelje u Kataloniji unutrašnji baseni jedva dostigli 27 odsto.

U međuvremenu, mnoge evropske zemlje i regioni iskusile su i druge ekstremne vremenske prilike, kao što su oluje sa ekstremnim padavinama i vetrom.

Bosna i Hercegovina je, na primer, u maju i junu doživela poplave i bujice uzrokovane obilnim padavinama, nakon čega je usledio prvi toplotni talas. Oluja i jak vetar izazvali su oštećenja posebno na severu, ali i u južnim delovima BiH.

Dok se Slovenija prošle godine u ovo doba borila s najgorim požarima u svojoj istoriji, 2023. godine suočila se sa izuzetno jakim olujama sa obilnim padavinama, gradom i jakim vetrovima. Srbija je podjednako pogođena olujama i gradom koji su oštetili useve, infrastrukturu, automobile i stambene objekte.

Italija je doživela "jedan od najkomplikovanijih dana u poslednjih nekoliko decenija - oluje s kišom, tornada i džinovski grad na severu, i žestoke vrućine i razorne požare u centru i jugu", rekao je italijanski ministar civilne zaštite Nelo Musumeci.

Zemlja se borila sa smrtonosnim i razornim požarima na jugu i jednako fatalnim olujama na severu u kojima je poginulo najmanje sedam ljudi i koje su nanele veliku štetu na imovini, infrastrukturi i usevima. Većina požara bila podmetnuta, rekli su tužioci.

Sa ekstremno visokim temperaturama, potreba za klimatizacijom je povećala potrošnju električne energije što je u nekim zemljama dovelo do jednodnevnih ili ponovljenih nestanka struje, kao i oštećenja podzemnih kablova.

Udruženje hotela i restorana Malte saopštilo je da su se frustrirani gosti odjavili iz hotela zbog nestanka struje. Restorani i supermarketi u zemlji morali su da bacaju odmrznutu hranu, dok su neispravni klima uređaji doveli do štrajka osoblja italijanskog Mekdonaldsa koji su se žalili da su se "gušili" na "nepodnošljivim" temperaturama od preko 40 stepeni u prodajnim mestima.

Nekoliko radnika na farmi umrlo je i u Italiji od posledica toplotnog talasa. CGIL, najveći italijanski sindikat, pozvao je vlasti da pojačaju napore da zaštite radnike od efekata tropskih temperatura koje su pogodile zemlju.

Maurizio Landini, lider CGIL-a, rekao je da "toplini talas povećava rizik po zdravlje i bezbednost radnika" i dodao da je "to potpuno neprihvatljivo". Kao rezultat toga, italijanska vlada sada radi na protokolu o opasnostima od toplote i problemima na italijanskim radnim mestima.

U Nemačkoj kiše utiču na žetvu žitarica, voća i povrća. Dok su padavine primorale proizvođače žitarica da iznova prekidaju žetvu, voćari i povrtari su zadovoljni. Torsten Kravczik, predsednik saksonskog državnog udruženja farmera, rekao je da je to bila najskuplja žetva ikada. Troškovi za đubrivo, na primer, bili su dva do tri puta veći. Za rad i energiju je takođe trebalo platiti znatno više novca.

Nedavni ekstremni vremenski uslovi podstakli su vlade širom Evrope da pojačaju napore civilne zaštite i preduzmu odgovarajuće mere za zaštitu svojih građana.

Generalni sekretar UN Gutereš pozvao je političare da preduzmu hitne i drastične korake za suzbijanje klimatskih promena, a papa Franja je takođe obnovio svoj poziv na akciju za rešavanje klimatske krize suočenih sa ekstremnim vremenskim prilikama.

Kao odgovor na nestašicu vode u Španiji, regionalna vlada Katalonije proglasila je situaciju "izuzetnosti vode" na većem delu svoje teritorije. To podrazumeva da je u skoro 500 opština pogođenih nestašicom, u kojima živi šest miliona ljudi, uvedeno ograničenje od 230 litara vode po stanovniku dnevno za kućnu upotrebu. Takođe je stupilo na snagu smanjenje od 40 odsto vode za poljoprivrednu upotrebu i smanjenje od 15 odsto za industriju.

U maju je španska vlada odobrila mere za sprečavanje nesreća i smrti pri radu na otvorenom na koje mogu da utiču nepovoljne vremenske prilike kao što su toplotni talasi.

Malteške vlasti izdale su upozorenje o vrućini pozivajući ljude da ne napuštaju svoje domove između 11 i 16 sati, u najtoplijim satima dana.

Slično, rumunska Teritorijalna inspekcija rada obavezala je poslodavce da preduzmu mere za zaštitu zdravlja svojih zaposlenih, kao što je smanjenje intenziteta fizičkih aktivnosti, obezbeđivanje ventilacije na radnom mestu, mešanje fizički zahtevnih poslova sa manje aktivnim obavezama i uvođenje više odmora.

Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) predstavio je plan zaštite od toplote krajem jula u pokušaju da se prepolovi broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom, uglavnom davanjem više javnih smernica o tome kako se nositi sa vrućim vremenom.

Slovenija se zbog svoje geografije zagreva brže od svetskog proseka, sa prosečnim porastom temperature od 2,2 stepena između 1980. i 2021. Definitivno bi bilo potrebno više ulaganja u prevenciju, rekao je ministar životne sredine Uroš Brežan.

On je naglasio da postoji posebna potreba da se očuvaju zalihe vode. Poslovni lideri i političari su ukazivali na potrebu za sistemskim merama za prilagođavanje klimatskim promenama, kao i na intervenciju u borbi protiv posledica.

Italijanski ministar za životnu sredinu i energetsku bezbednost Gilberto Pičeto rekao je da je "vlada već angažovana na ovom frontu kako bi osigurala blisku koordinaciju između svih tela za sprovođenje, kako u vanrednim situacijama, tako i u redovnim periodima".

Međutim, on je insistirao da "glavni problem nije finansiranje, već mehanizam i procedure potrošnje".