Republički zavod za statistiku: Negativan prirodni priraštaj glavni razlog smanjenja broja građana

BEOGRAD - Prema ovogodišnjem popisu u svim regionima u Srbiji je zabeležen pad broja stanovnika od oko 10 odsto, a u Beogradu porast od 1,6 procenata, izjavio je za Tanjug pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Petar Korović i dodao da je glavni razlog smanjenja broja gradjana negativan prirodni priraštaj.

Korović je istakao i da je 218.000 gradjana ostalo nepopisano ne zato što su odbili da se popišu već iz drugih razloga i da je pokrenuto 17 prekršajnih sporova protiv gradjana koji su odbili da se popišu.

Kada je reč o opštinama i gradovima sa najvećim porastom i padom broja stanovnika Korović je rekao da je najveći rast zabeležen u beogradskim opštinama Voždovac i Zvezdara, u Vojvodini u Novom Sadu, a u Raškom regionu u Novom Pazaru dok je najveći pad registovan u opštinama Crna Trava, Babušnica, Rekovac.

Prema njegovim rečima glavni uzrok pada broja stanovnika jeste negativan prirodni priraštaj, odnosno to što nam više gradjana umire nego što se rađa.

"Medju razlozima za pad broja ne isključujemo ni migracije ali kada govorimo o unutrašnjim i spoljašnjim migracijama mi sada imamo samo migratorni saldo, koji ne govori mnogo, jer kada kažemo da je razlika izmedju otišlih i došli 60.000 to ne pokazuje koliko je otišlo a koliko došlo", rekao je Korović.

Kako bi se dobili kvalitetniji podaci koji će više govoriti o unutrašnjim i spoljnim migracijama, plan Zavoda za statistiku je da sledeće godine i na tom polju ostvari saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Govoreći o nepopisanim gradjanima Korović je rekao da medju njima postoje dve grupe, jedna koja je jasno odbila popis i druga koja nije odbila ali se nije popisala jer ili nisu bili u zemlji ili iz nekog razloga nisu stupili u kontakt sa popisivačem.

"Za gradjane koji su odbili da se popišu, nismo odmah pisali kazne već obaveštavali instruktore koji su pokušavali da ih motivišu a kada ni oni nisu uspeli obraćala im se popisna komisija i tek ako ni ona nije uspela, Zavod za statisitku je obaveštavao prekršajni sud koji je pokretao prekršajni postupak", objasnio je sagovornik Tanjuga i naveo da je takvih slučajeva samo 23 i da se za još nekoliko razmatra pokretanje postupka.

Kada je reč o onima koji su ostali nepopisani ne zato što su popisivanje odbili, naveo je da je dan po završetku popisa, 18. novembra Zavod za statistiku krenuo u tzv. kontrolu obuhvata i kvaliteta podataka

" To smo radili na dva načina pri čemu je prvi postpopisna anketa čije rezultate čekamo i čekaćemo još neko vreme a drugi je uparivanje popisne baze sa administrativnim registrima kojima raspolaže država i uparivanjem smo došli do broja od 218.000 stanovnika koji nije obuhvaćen popisom a za koje smo sigurni da su u trenutku popisa živeli i radili u Srbiji", istakao je Korović.

Dodao je da je ovih 218.000 pripojeno popisnoj bazi i da se tako došlo do ukupnog broja od 6,7 miliona stanovnika.

Naveo je takodje i da će se do proleća, dok se ne objave konačni rezultati, još uparivati administrativni izvori za one za koje Zavod bude siguran da nisu popisani, a da su u trenutku popisa bili u zemlji i da će oni biti pripojeni bazi.

Na taj način će se doći do konačnog broja stanovnika na proleće sledeće godine.

Korović je naveo i da je plan da se sledeći popis, za 10 godina radi drugačije.

" To znači da popisivači više ne bi išli od vrata do vrata i metodom intervjua skupljali podatke, već će država biti u stanju da ima dovoljan broj kvalitetnih registara iz kojih ćemo moći da vučemo sve informacije koje smo u ovom popisu dobijali od gradjana pitanjima", rekao je on.

Dodao je da je prednost ovog načina u tome što je mnogo jeftiniji, a omogućuvao bi da popis ne bi više morao da se radi na 10 godina već bi, kako je rekao, pritiskom na dugme moglo da se vidi kakvo je stanje na terenu.