Danas godišnjica petooktobarskih demonstracija 2000. godine

BEOGRAD - Masovno okupljanje građana, pristalica tadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS) koje se dogodilo 5. oktobra 2000. godine, dovelo je do odlaska sa vlasti dugogodišnje prve ličnosti Srbije, tada na poziciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića.

Nagomilano nezadovoljstvo devedesetih, koje je dodatnu dimenziju dobilo agresijom NATO na Srbiju 1999. godine, dovelo je do izbornih rezultata krajem septembra te 2000. godine, kojim je dotadašnja neprikosnovena pozicija Slobodana Miloševića na čelnom mestu zemlje dovedena u pitanje.

Kako je zvanično obelodanjeno po okončanju petooktobarskih promena na septembarskim izborima 2000. godine, za poziciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević je dobio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto glasova.

Kandidat tadašnje Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica dobio je tada dobio 2.470.304 glasa, ili 50,24 odsto.

Međutim, tadašnja Savezna izborna komisija je 28. septembra, četiri dana po okončanju izbora, objavila da niko od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova, odnosno preko 50 odsto, te da sledi drugi krug izbora za predsednika SRJ.

Kako je tada saopšteno, u prvom krugu, 24. septembra 2000. aktuelni predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević je dobio 38, 62 odsto glasova, dok je Vojislav Koštunica dobio 48,96 odsto.

Drugi izborni krug zakazan je za 8. oktobar.

Prvaci tadašnje Demokratske opozicije Srbije na saopštenje Savezne izborne komisije reagovali su odbacivanjem navedenog. Lideri DOS-a odmah su insistirali da drugog kruga neće biti pošto je Vojislav Koštunica, kako su tvrdili, u prvom krugu dobio preko 50 odsto glasova.

Usledio je poziv na otpor, štrajk i blokadu zemlje, a onda i na masovno okupljanje.

Posle proglasa generalnog štrajka, masovno okupljanje u Beogradu zakazano je za 5. oktobar u Beogradu, na platou ispred Savezne Skupštine.

Usledile su, tog dana, kolone iz raznih krajeva Srbije put Beograda, koje policija nije uspela da zaustavi.

Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda razlikuju se, ali reč je izvesno o najmasovnijem protestu protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Bila je to posledica kako besa zbog širokog uverenja da postoji izborna manipulacija, tako i frustracija nagomilanih tokom devedesetih.

U Beograd su se tada slile desetine hiljada građana iz unutrašnjosti, uglavnom u organizaciji DOS.

Policijske snage su izvesno vreme pokušavale da zaustave kolone autobusa i drugih vozila na lokalnim i regionalnim pravcima kao i na prilazima Beogradu.

Pritom je neretko bilo vidno da policija deluje bezvoljno, rutinski, te da je relativno brzo odustajala od namere da kolone zaustavi.

Kada je okupljanje pred Saveznom Skupštinom omasovljeno, pojedini demonstranti upali su u zdanje Skupštine koju su izgleda obezbeđivale nedovoljne policijske snage.

Zauzeta je, paralelno, policijska stanica u Ulici majke Jevrosime.

Takođe, usledio je upad u obližnju zgradu Radio Televizije Srbije, u Takovskoj ulici.

Poput onog što se dogodilo u Skupštini i u RTS-u je demoliran deo prostora i izazvan je požar.

Demonstranti su se na tom prostoru, potezu između zdanja Skupštine i kompleksa Starog dvora, odnosno današnje Skupštine grada i zgrade Predsedništva, zadržali tokom čitavog dana, a onda u nešto manjem broju i tokom noći.

Slobodan Milošević je sutradan priznao izborni poraz, pošto je u Službenom listu SRJ objavljeno da je njegov protivkandidat u prvom izbornom krugu dobio više od 50 odsto glasova.

Posle susreta sa Vojislavom Koštunicom, predsedničkim kandidatom DOS-a, 6. oktobra, preko jedne beogradske privatne televizije on se obratio javnosti i objavio povlačenje.

Čestitao je pritom protivniku, komentarišući da će se on sam nadalje posvetiti porodici.

Sutradan, 7. oktobra 2000, Vojislav Koštunica je položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine.

Dve osobe izgubile su život tokom petooktobarskih protesta a više desetina je povređeno, kako građana, odnosno demonstranata, tako i pripadnika policije.

Poginula je, nesrećnim slučajem, Jasmina Jovanović, dok je Momčilo Stakić preminuo od srčanog udara.

Slobodan Milošević je preminuo marta 2006. u Hagu. Uprkos datim garancijama, on je 1. aprila 2001. uhapšen, da bi u junu bio izručen Haškom tribunalu, gde je umro tokom suđenja, zvanično od srčanog udara.

Zoran Đinđić ubijen je marta 2003. u atentatu, u dvorištu Vlade Srbije u Nemanjinoj, u Beogradu.

Vojislav Koštunica povukao se iz aktivne politike.

Drugi akteri tadašnjih događanja našli su se vremenom, na ražličitom pa i oprečnim stranama političkog spektra.