Vesna Stanojević: Od početka godine ubijene 22 žene, nasilje ne sme da se trpi

BEOGRAD - Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević izjavila je danas da su od početka godine ubijene 22 žene i da je to značajno povećanje u odnosu na prethodne godine i poručila da nijedna žena koja doživljava bilo koji oblik nasilja ne sme da trpi i treba da se obrati nekome za pomoć, jer se nasilnik neće promeniti.

Stanojević je za Tanjug navela da se tokom ove godine do sada dogodilo mnogo tragedija u kojima su žene ubijene i da to samo pokazuje da ima mnogo nasilnika u društvu koji se nekontrolisano ponašaju.

"Tokom ove godine do sada su ubijene 22 žene i to je previše, jer je tek avgust. Mnogo je i jedna ubijena žena, ali mi smo za celu prošlu godinu imali 23 ubijene žene. Odjednom vidite mnogo veći broj nego ranije i mnogo veći broj žena koje prijavljuju nasilje. Ta statistika ukazuje da se nešto dešava, da imamo mnogo nasilnika koji misle da mogu sve i koje baš briga za zakon", ocenila je ona.

Ukazala je da je potrebno da se stalno šalje poruka da žene ne treba da trpe nasilje i da se obrate nekome za pomoć, jer je zabluda da će se nasilnik promeniti.

Sa druge strane, Stanojević smatra i da sistem mora da bude efikasniji tako što bi se nasilnik odmah uhapsio i zadržao u pritvoru dok se ne donese sudska odluka da ode na izdržavanje kazne za porodično nasilje, koja, kako je ocenila, ne bi trebalo da bude manja od 15 godina.

Govoreći o ženama koje su trenutno smeštene u sigurnim kućama u Beogradu, Stanojević je navela da su kapaciteti uvek popunjeni i da se, uprkos tome, trude da pomognu svim ženama koje na tim adresama traže pomoć.

"Po ugovoru koji imamo sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu imamo obavezu da primimo 30 žena i dece u Sigurnu kuću. Mi smo u situaciji u mnogo sučajeva da primimo i veći broj, jer kada su žene životno ugrožene vi ne možete reći da ne možete da ih primite, zato što nas ograničava ugovor. Ja to ne bih nikada uradila, prema tome, mi primamo žene koje su ugrožene, koje imaju velike probleme, pa to nekada prevazilazi broj 30", objasnila je Stanojević.

Navela je da žene u sigurnim kućama kojih u Beogradu ima tri, ostanu koliko god im je potrebno da se oporave od svega što se dešavalo i dodala da neke ostaju i više od godinu dana, ali da u proseku borave oko šest meseci.

"To sve zavisi od njenih problema i podrške koju ima. Nažalost većina žena u Srbiji koje primamo u sigurne kuće u Beogradu nemaju podršku, prvenstveno od porodice", rekla je ona.

Stanojević je rekla da je cilj sigurnih kuća, pre svega, da osnaže žene i da im pruže potrebnu podršku, kako bi mogle da po izlasku započnu neki novi život bez straha od nasilnika.

U radu sa ženama, objašnjava Stanojević, učestvuje tim ljudi, koji se sastoji od socijalnih radnica, psihologa i pedagoga i svi oni u sigurnim kućama dežuraju 24 sata i dostupni su ženama.

"One se osnažuju kroz razgovore, radionice i sve ostalo što je potrebno da bi iz situacije nasilja izašle. Najvažnije je da žena kad izađe iz sigurne kuće ima potpuno drugi odnos prema svom životu, životu svoje dece i nasilniku sa kojim je živela", objasnila je Stanojević.

Istakla je i da većina žena izađe osnaženija iz sigurnih kuća, ali da se već godinama unazad beleži da se između devet i 10 odsto njih vraća nasilniku.

Razlozi, kako napominje, mogu biti različiti, a najčešće su materijalne i stambene prirode, ali ima i drugih.

"Žene trpe nasilje najviše iz straha od nasilnika, njegove rodbine i svih onih koji njega okružuju. Ona će da uradi sve što može da zaštiti sebe i svoju decu, a sa druge strane neke žene imaju osećaj sramote zbog koga odlučuju da ne govore nikome ništa i da trpe nasilje", zaključila je ona.