Japan donirao savremenu hiruršku opremu bolnici u Aleksincu

ALEKSINAC - Japanski ambasador Akira Imamura danas je, zajedno sa ministarkom zdravlja Danicom Grujičić, prisustvovao primepredaji aparata za hirurško odeljenje Opšte bolnice u Aleksincu, u sklopu japanske donacije čija je vrednost oko 78.000 evra.

Cilj donacije je da se pomogne u radu zaposlenih i olakša nega pacijenata ne samo iz Aleksinca, već i iz opština Sokobanja i Ražanj.

 

Povodom donacije dva parna sterilizatora najnovije generacije, ambasador je naveo da ima posebnu čast što predstavlja Japan i naglasio da će ta oprema mnogo pomoći u slučaju raznih infektivnih bolesti koje mogu da se očekuju u budućnosti.

"Od 1999 je Vlada Japan uključena je u davanje pomoći različitim ustnovama - bolnicama, školama i raznim nevladinim organaizacijama na teritoriji Aleksinca, što traje i danas", naglasio je Imamura.

Istakao je da su to projekti, koji služe za pomoć nerazvijenim sredinama i dodao da je Vlada Japana podržala 251 projekat za unapređenje u različitim oblastima, pre svega u zdravstvu i obrazovanju.

"Ova je druga pomoć ove vrste, a prva je bila donacija vozila za dom za brigu odraslih u mestu Kulina", rekao je on i napomenuo da japanska vlada posebnu pažnju usmerava na manje razvijena područja, kako bi bio smanjen jaz između njih i onih razvijenijih.

Ministarka Grujičić istakla je da dobro poznaje stuaciju, ne samo Aleksincu, već u celoj Srbiji.

 

"Problem je što se godinama nije radilo i sada kada pokušavate nešto da uradite, ne možete sve odjednom, ali Srbija definitvno mora da završi četiri klinička centra, koji su započeti, ali ne treba ni da stane sa rekonstrukcijom bolnica", rekla je Grujičić.

Dodala je da je popunjenost posteljnog fonda najveća u Kliničkom centru Srbije sa 56 odsto, dok je u drugim mestima to daleko manje, što znači da mesta u bolnicama ima.

 

Što se tiče Aleksinca, poručila je da sigurno treba rekonstruisati i proširiti opštu bolnicu.

"U velikom broju gradova su i bolnice i domovi zdravlje odvojeni i mislim da je to velika greška, iako su negde gradonačelnici bil doktori pa su znali šta treba da se radi sa domovima zdravlja, dok je negde zaposlen veliki broj ljudi koji nemaju veze sa sa zdravstvom", navela je ministarka.

Prema njenom mišljenu, to nije moguće rešiti "hiruruškim rezovima", već postepeno - pravilinim planiranjem kadrova.

"To podrazumeva da znamo, pa i pet godina unapred, koliko naših kolega odlazi u penziju, lekara, sestara; zatim da li sestre sa u međuvremenu završenim fakultetom, treba da vode patronaže i da imaju veće ingerancije, a ne treba zaboravati ni farmaceute, stomatologe, kao ni saradnike, bez kojih ne možemo da radimo, kao što su molekularni biolozi, medicinaski fizičari, na tercijarnom nivuo, ali na sekundarnom i primarnom logopedi, psiholozi, svi oni bez kojih nema savremene medicine", kaže ona.

 

Napomenula je da se najpre mora uraditi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, jer se moraju promeniti ingerencije pojeidnih državnih ustanova.

"Recimo, svaki lekar opšte prakse posle osam godina prakse treba da postane specijalista, a naravno da nećemo terati na to lekare pred penziju, ali svi drugi će biti speciljasti, a onda će se praviti ankete među pacijentima, pa će se videti ko je s kime koliko zadovoljan", navela je Grujičić i istakla da sadašnje ankete pokazju da 82 odsto pacijenata, kada je reč o državnoj instituciji, pre svega veruje svom izabranom lekaru.

S tim u vezi, naglasila je da se mora dozvoliti lekaru da razgovara i ima direktnu komunkaciju sa sekundarnom i tercijarnom zdravstvenom ustanovom.

Dodala je da ne može ležati u bolnici sa cenom dana 10, 20, 30 godina, neko kome treba samo nega, a ne zahteva aktivno lečenje i da se stoga moraju u postojećim bolnicama napraviti odeljenja za palijativnu negu.

Prema njenim rečima, Ministarstvo zdravlja neće tolerisati zapošavanje penzionera i ostavljanje mladih na birou.

 

"Moramo naći načina da ljudi koji su završili specijalzaciju ostanu duže u toj ustanovi i kada je veća udaljenost lekara od bolnice, moramo naći načina da ih nagradimo", kaže Grujičić.

Istakla je da prvenstvo u zapošljavanju moraju da imaju oni koji su radili dve godine u kovidu.

"Najveći broj njih dobiće posao na neodređeno vreme, a drugima će biti produžen ugovor na tri meseca i u međuvremenu će rukovodeći kadrovi biti primorani da te ljude prvenstveno zaposle uz poštovanje zakonskih akata", poručila je ministarka zdravlja.

Vršilac dužnosti direktora aleksinačke bolnice Goran Vidić rekao je da je oprema za hirurško odeljenje nešto što je veoma nedostajalo toj ustanovi.

 

"Mi smo za to konkurisali prošle godine i napravili projekat, i na ovaj način smo zaokružili sve što nam je za to odeljenje bilo neophodno, iako je to za pacijente nevidljivo, jer se radi o sterlizaciji, nama strašno važno", kaže Vidić.

Dodao je da je neophodno zanavljanje opreme u bolnici koju vodi.

"Razgovarali smo sa ministarkom koja je najavila da će u kratkom roku biti rešeno, a nadam se da ćemo uskoro da dobijemo novi gastrokop, kao i novi kolonoskop, iako ne znam tačno kada, ali iz iskustva sa ministarstvom to zaista uvek bude brzo. Isto važi i za početak rekonsturkcije bolnice, jer samo treba da bude odobreno da je projekat validan", naveo je on.

 

Predsednik Opštine Aleksinac Dalibor Radičević je, što se tiče same bolnice, istakao da ne treba pominjati kolika je važnost te ustanove za mesto i okolne opštine.

"Opština Aleksinac je platila projekat za rekonstrukciju i dogradnju opšte bolnice, koji je završen i trenutno je u Ministastvu za javna ulaganja, da i njihovi inženjeri sve to provere, a onog trenutka kada dobijemo saglasnost, dozvola će biti izdata za 24 sata, zato što je projekat već pregledan", poručio je Radičević.