Vlade Radulović: Posle godinu i po dana rata iscrpljeni resursi i Ukrajine i Rusije

BEOGRAD - Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je danas da su posle godinu i po dana sukoba između Rusije i Ukrajine resursi iscrpljeni i sa jedne i sa druge strane, da će ključna odrednica za završetak rata biti ko će imati više snage i izdržljivosti, a da je članstvo Ukrajine u NATO na dugom štapu.

Radulović je za Tanjug rekao da se Rusija i Ukrajina bez pomoći sa strane ne mogu porediti, jer je, kako je objasnio, Ruska Federacija znatno jača zbog svoje veličine i razvijene industrije.

"Kada pogledate i sumirate kako su tekla borbena dejstva od prvog dana, jasno je da su resursi u velikoj meri utrošeni. Kada kažem resursi tu pođednako mislim i na živu silu, odnosno ljudski potencijal, kao i na ratnu tehniku, odnosno naoružanje i vojnu opremu. Sada zapravo dolazimo u situaciju da će možda jedna od ključnih odrednica trenutka završetka rata biti koliko će koja strana imati snage, izdržljivosti i resursa u konačnici da dođe do samog kraja", zaključio je on.

Komentarišući pomoć SAD Ukrajini, koja bi trebalo da bude odlučena u četvrtak na sastanku predsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Ukrajina Vladimira Zelenskog u Beloj kući, Radulović je objasnio da se radi o standardnoj pomoći koja je postojala i ranije, osim dva segmenta, a to su rakete dugog dometa 300 kilometara koje je moguće ispaljivati iz HIMARS sistema i kasetne municije.

Pukovnik Boško Zorić rekao je da je svima bilo jasno da će rat u Ukrajini trajati dugo nakon prvih mesec dana od početka tog oružanog sukoba, odnosno kada Rusija nije ostvarila svoje prve ciljeve koje je predsednik Rusije Vladimir Putin proklamovao 24. februara.

Prema njegovim rečima, NATO-u i Rusiji odgovara da rat u Ukrajini traje što duže, zato što Zapadu prevashodno odgovara što je sad svoje partnere ubedio da sve svoje rezerve koje su imali u vojnim magacinima, a koje su iz vremena Sovjetskog Saveza, dostave Ukrajini, odnosno da isprazne svoja skladišta kako bi krenuli u nabavke novog oružja od SAD, i ojačali svoju privredu.

"Sad se očigledno vidi da je pokušaj predsednika Putina da destabilizuje Zapad tako što će urušiti ekonomski sistem Amerike. Ako to uspe, onda se posle toga sigurno urušava i cela EU, jer je ona pod patronatom SAD, i sve što se radi u Evropi, radi se pod kontrolom SAD", ocenio je on za Tanjug i dodao da trajanje rata najmanje odgovara Ukrajini i ukrajinskom narodu koji već do sada ima strahovite ljudske žrtve i ogromna materijalna razaranja.

Komentarišući izjavu generalnog sektretara NATO-a Jensa Stoltenberga da vidi Ukrajinu kao buduću članica NATO-a posle rata, Zorić je istakao da je pre par meseci bio samit NATO-a, na kome nisu, a mogle su da budu preduzete mere, odnosno pružene pisane garancije Ukrajine da će ona postati članica.

"Podsećam vas, kada se raspadao Sovjetski Savez, na čvrsta uveravanja Džordža Buša da se NATO neće širiti na istok ni jedan jedini kilometar, što nije ispoštovano. Rusija je pokrenula rat da joj NATO ne bi došao na granice, a šta smo dobili kao produkt. Ulaskom Finske, ona je sad svoje granice sa NATO-om duplirala. Političari pričaju ono što je danas aktuelno i što služi njima u dnevno političke svrhe, da im podigne rejting i eventualno za buduće izbore", zaključio je on.

I Radulović kaže da su političke izjave jedno, ali kada dođu predstavnici zemalja da za nešto glasaju i nešto usvajaju, onda je to "drugi par cipela".

"Što se tiče članstva Ukrajine u NATO, mislim da je ono još uvek na dugom štapu, i u mnogome će zavisiti od toga kako se sve ovo završi i u kakvom formatu Ukrajina bude posle toga", ocenio je on.

Napomenuo je da je za status članice NATO potreban konsenzus, koga u ovom trenutku unutar NATO-a nema.