Tatjana Macura: Radom države na mentalnom zdravlju nacije biće smanjeno nasilje

BEOGRAD - Članica Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja Tatjana Macura, izjavila je danas Tanjugu da država treba da se pozabavi mentalnim zdravljem nacije i napravi mehanizam koji će moći da bude implementiran u obrazovni sistem, kako bi se stepen nasilja u društvu smanjio što je više moguće.

"Kada kažem da se pozabavi mentalnim zdravljem nacije, ne mislim samo na odrasle ljude i na one koji osećaju odgovornost kao odrasla osobe, već da se pozabave tamo gde je to najpotrebnije a to je za decu u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, kako bi oni podigli stepen empatije na viši nivo", rekla je Macura.

 

Smatra da je nasilje sveprisutno i da brutalni i tragični događaji u maju, u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje, nisu zaustavili dalje nasilje.

Ona je napomenula da čak i u najuređenijim društvima stepen nasilja nije nulti, ali da je dobro ako društvo donese odluku da teži ka tome da postoji nulta toleranija na nasilje.

Na pitanje da li su se stvari kada je reč o vršnjačkom nasilju i netoleranciji potpuno oteli kontroli ili još ima vremena za popravni, Macura je kazala da se ne može reći da li su se one u potpunosti otele kontroli, jer se ne može tvrditi da je u ovom trenutku gore nego što je bilo u nekom ranijem periodu, s obzirom da vršnjačko nasilje nije praćeno na način na koji se sada prati nakon tragedija u maju.

"Čak se i ja sećam da je, u periodu kada sam pohađala osnovnu školu, bilo i brutalnog nasilja, i potezanja nekog hladnog oružja među učenicima. Bilo je tih ekstremnijih i brutalnih slučajeva nasilja, što je bilo posledica jedne atmosfere u društvu kojom se, čini mi se, niko nije u međuvremenu bavio", ocenila je ona.

Macura podseća da je Srbija duga bila pod uticajem ratova u BiH i Hrvatskoj, i da se niko nije bavio narativom koji se dugo utemeljivao kao posledica rata, a čije posledice se osećaju i danas.

"Deca koja danas čine nasilje su deca roditelja koji su živeli u periodu devedestih godina, kada je nasilje praktično normalizovano. Mi danas treba da postanemo svesni ovog problema, i kad kažemo da treba da se pozabavimo mentalnim zdravljem nacije, to znači da se pozabavimo decom u školskom uzrastu, kako naredne generacije ne bi imale problem sa ovolikim stepenom nasilja", rekla je ona.

 

Psiholog Biljana Lajović izjavila je danas da tragedije koje su se desile u maju u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje, koliko god bili teški i traumatski, ne mogu da promene određena ponašanja koja su postojala i ranije.

"Mi smo i pre toga imali nasilno ponašanje i odraslih prema odraslima, i odraslih prema deci, i dece prema deci, i na žalost ljudska vrsta nekako ne ume da izađe iz tog kruga nasilja u kome nema izuzetka. Uvek može da se desi, i suština jeste da naučimo drugačije da se ponašamo, a kome treba pomoć, jer ne može da kontroliše svoje impulse i načine ponašanja, da se obrati stručnjacima za pomoć", rekla je ona u izjavi za Tanjug.

Lajovićeva smatra da ima vremena za promenu i da bi prvo odrasli trebalo da promene svoje ponašanje, kako bi deca imala od koga da nauče kako treba da se ponašaju.

"Naš zadatak je da decu vaspitavamo i delujemo vaspitno. Nadam se da ćemo svi mi odrasli da shvatimo da što pre počnemo drugačije da se ponašamo, da šaljemo drugačije poruke deci, da se drugačije odnosimo prema njima, da ćemo im pomoći da oni budu najbolji", objasnila je ona.