Radeka Šeparović: Neopisiv je osećaj istrčati maraton u Čikagu, pripreme su trajale 6 meseci

BEOGRAD - Novinarka Biljana Radeka Šeparović izjavila je danas da je neopisiv osećaj istrčati svoj prvi maraton od 42 kilometara u i to u Čikagu, za koji se kako kaže, pripremala šest meseci bez angažovanja trenera.

"Baš su me pitali da li si pobedila, da jesam pobedila sam sebe. Ne mogu da opišem tu sreću, taj delirijum, to ushićenje. Sigurno će nekome zvučati preterano, ali taj osećaj ne može da se opiše jer je ovo moj prvi ikada maraton u životu, a na sve to je još i Mejdžor, to je jedan od šest najvećih maratona u svetu. Imala sam tu sreću da zajedno sa Beogradskim maratonom i Turističkom organizacijom Beograda, budem tamo i da izveštavam i da trčim", rekla je ona za Tanjug.

Istakla je da je atmosfera na Čikaškom maratonu duž cele staze bila neverovatna, i da su svi prisutni ljudi svakog takmičara bodrili kao da je jedini.

Kako je navela, sa pripremama je krenula nakon beogradskog maratona u aprilu jer je, kako kaže, isplanirala da pripreme traju sigurnih šest meseci, bez angožavanja trenera za veliki maraton.

"Radila sam dosta i na osećaj, to je nešto što najviše treba da se vežba, da osećate svoje telo i da ne preterujete, naročito mi rekreativci koji ne patimo za brojkama, ličnim rekordima, nego sebi postavljamo neke izazove. Na kraju kada sam završila shvatila sam da se dobro pripremila jer sam imala osećaj da mogu još", izjavila je ona.

Prema njenim rečima, nakon što je prošle godine u novembru videla snimke u Čikagu, poželela je da se počne sa primemam i da se prijavi za maraton u Čikagu.

Napominje da svaki Mejdžor ima svoja pravila, ali da je Čikaški maraton jedan od onih na koji može lako da se uđe, jer je potreban novac kao donacija, zato što se uglavnom sve radi u dobrotvorne svrhe.

"Drugi maratoni imaju normu po godinama. Na primer da bih učestvovala na bostonskom maratonu, morala bih da trčim 42 kilometara za manje od tri i po sata, što je za mene sada nedostižno, a i ne bih volela toliko da se forsiram. Drugi imaju lutrije, na razni način ljudi pokušavaju da dobiju brojeve, s tim što nije samo pitanje dobiti brojn nego i isfinansirati sve to", rekla je Šeparovićeva.