Brankica Janković: Najveći problem žena sa sela je neplaćen rad u domaćinstvu

BEOGRAD - Žene sa sela suočavaju se sa mnogim problemima, od kojih se izdvaja neplaćen rad u domaćinstvu, jer one provode više od 21 odsto vremena u neplaćenim kućnim poslovima, istakla je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ona je na završnoj konferenciji održanoj na Međunarodni dan žena sa sela, ukazala na to da nnoge od njih nemaju ni zdravstveno niti penziono osiguranje, dok svega 18 odsto žena koje žive na selu ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, saopšteno je iz Kancelarije poverenice.

Janković je sumirala rezultate trogodišnjeg projekta "Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima" koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sprovodio u saradnji sa Agencijom UN za rodnu ravnopravnost UN Women i uz podršku ambasade Norveške u Beogradu u okviru inicijative „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“.

U okviru projekta, objavljena je publikacija „Položaj žena i devojčica u ruralnim oblastima Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga“ koja sadrži analizu o stvarnim potrebama žena i devojčica iz ova tri okruga, a koja pokazuje da one kao problem vide i rasprostranjenost tradicionalnih, patrijarhalnih vrednosti, ekonomsku zavisnost, nizak nivo obrazovanja, nisku informisanost o svojim pravima, ali izdvajaju i otežanu dostupnost usluga u zajednici.

Takođe, urađena je analiza praksi u jedinicama lokalne samouprave u sprečavanju diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja prema kojoj, od 18 jedinica lokalne samouprave koje su odgovorile na upitnik, 72 odsto njih ne prepoznaje učestalost i karakteristike rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama na selu.

Janković je rekla da je tokom trogodišnjeg projekta "Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima" urađeno mnogo, da je pružena je konkretna i posredna podrška za 338 žena sa sela da pokrenu ili unaprede poslovanje u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i da im je nabavljena im je oprema u vidu plastenika, košnica, muzilica, presa za voće, sušača polena i drobilica.

Oko 150 žena učestvovalo je u treninzima i okruglim stolovima na kojima su stekle znanja važna za prepoznavanje diskriminacije, ali i znanja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, komunikacije i korišćenja novih tehnologija u cilju boljeg plasmana svojih proizvoda, digitalnih veština, pisanja projekata.

Više od 20 žena bilo je u studijskim posetama Sloveniji, Austriji, Hrvatskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj gde su kroz primere dobre prakse stekle dodatne veštine i znanja za pokretanje različitih poljoprivrednih poslova. Takođe, kroz ovaj projekat ojačani su kapaciteti 33 udruženja, među kojima su i ona koja su tek započela svoj rad, a koja se bave unapređenjem položaja žena i devojčica u selu i pružena podrška za njihovo međusobno umrežavanje.