Draža Mihailović dobio spomenik i muzej u Beogradu

BEOGRAD - Generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću danas je otkriven spomenik i otvoren muzej u Bregalničkoj ulici u Beogradu, na mestu porodične kuće u kojoj je Mihailović živeo od 1931. godine do početka Drugog svetskog rata.

Na svečanosti je govorio akademik, pesnik i književnik Matija Bećković. Inicijatori otkrivanja spomenika su Udruženja "Naša Drina" i boračke organizacije Srbije i Srpske.

 

Na čelu oba ova udruženja je poslanik SPS Igor Braunović. Bećković je rekao da se u Bregalničkoj ulici, na mestu gde je bila Mihailovićeva kuća, otkriva "spomenik bezgrobnog generala, vrhovnog komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini".

On je istakao da se njegova ulica mogla zvati i Albanske golgote i Ravnogorska i Cerska i Kajmakčalanska, i "u svakoj bi bilo mesto za spomenik đeneralu".

"Taj spomenik ne treba njemu da služi nego nama, našem miru i pomirenju", poručio je Bećković.

 

Podsetio je da su generala na kraju "ostavili svi", ali se on nije "odrekao nikoga".

"Ostavljen od svih spasavao je američke i britanske pilote. Pod najvećim mukama i najgorim klevetama linčovanja general Mihailović je ponavljao samo jedno, a to je da nikada, nigde, ni po koju cenu pod njegovom komandom nije bilo saradnje sa okupatorom", dodao je Bećković i naglasio da bez pomirenja nema ni nade, ni spasenja.

Bećković je podsetio da je još u Dušanovom zakoniku zapisano da ko kinji mrtvace i sveti se grobovima, kazniće sa kao da je čoveka ubio, a mnogi danas, u 21. veku, to čine.

Dodao je da, "nažalost mnogi koji sebe nazivaju vernima, sprečavaju otkrivanje istine i nazivaju je revizijom istorije".

 

"Onaj ko ga je ubio i ostavio bez groba sahranjen je u kući glavnog grada srpskog naroda i niko ne pita po kom je to zakonu učinjeno", istakao je Bećković. Danas su ispravljene dve nepravde prema generalu Dražu Mihailoviću.

Dobio je skulpturu i kuću na mestu gde je živeo sa porodicom od 1931. do početka rata, izjavili su organizatori.

Jedan od organizatora Igor Braunović je naglasio je da veruje da će ove slike obići svet i poručio da ne smemo više da dozvolimo ono što se desilo generalu i njegovim sledbenicima - "da nas neko dovede do toga da zaboravimo ko smo i šta smo i zanemarimo svoju veru i naciju".

 

Pre nekoliko dana u Beogradu su postavljeni Bilbordi na kojima se najavljuje otvaranje muzeja i otkrivanje spomenika Draži Mihailoviću. Na bilbordu, od kojih je jedan bio i u Bregalničkoj, dominira poruka "Beograd sme".

Skupu je prisustvovao i unuk Dragoljuba Mihailovića, Vojislav.

Okolne ulice oko Bregalnicke, koja je bila zatvorena za saobraćaj, obezbeđivala je policija koja aktivistima, antifašistima, koji su se protivili spomeniku i otvaranju muzeja nije dozvoljavala da priđu ni nekoliko stotina metara blizu mesta događaja.

Deo aktivista ranije je ukazivao na to da su za otvaranje Muzeja potrebne dozvole, da ih Udruženje nije nabavilo, odnosno da Muzej može da otvori samo Ministarstvo kulture.

Na skupu koji je okupio i veći broj pripadnika Ravnogorskog pokreta, sa razglasa su se mogle čuti, a i pevane su se četničke pesme. Skup je protekao bez incidenta.

Na delu nove zgrade u Bregalničkoj, u kojoj je nekada bila porodična kuća Mihailovića, piše “Muzej Dragoljub Mihailović - čiča Draža”.

Tokom noći na prostorije je bačena crvena farba. U spomen sobi, kako organizatori navode, biće izložene lične stvari koje je Čiča Draža imao kod sebe dok se skrivao, tokom Drugog svetskog rata i pred hapšenje. Između ostalog, u spomen sobi nalaziće se i nekoliko pari naočara, torba, foto-aparat.

Draža Mihailović (1893 - 1946), komandant Kraljevske vojske u otadžbini, ili vođa četnika, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.

U maju 2015. godine rehabilitovao ga je Viši sud u Beogradu, uz obrazloženje da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima.

Sudsko veće oglasilo se nenadležnim za utvrđivanje da li je Mihailović bio ratni zločinac.