Maja Gojković: Ne sme biti opravdanja ili relativizacije nasilja nad ženama

BEOGRAD - Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković poručila je danas, na konferenciji koja se bavila temom femicida, da ne sme biti nikakvog opravdanja ili relativizacije nasilja nad ženama.

Gojković je u Skupštini Srbije rekla da je jasno da se mora više raditi na edukaciji stanovništva, posebno mladih, o štetnosti nasilja i da ih treba naučiti da prepoznaju šta je sve nasilje i kako da reaguju.

“Na svima nama je da doprinesemo izgradnji društva u kome se nasilje nad ženama neće tolerisati i u kome će nasilnik i odgovarati pred zakonom i biti na stubu srama“, rekla je Gojković koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Ona je ocenila i da današnja konferencija u organizaciji Ženske parlamentarne mreže i Odbora za ljudska i manjinska prava predstavlja priliku da se sagledaju svi aspekti tog kompleksnog pitanja i pruži podrška težnji ka nultoj toleranaciji prema rodno zasnovanom nasilju.

Gojković kaže da je na osnovu statističkih podataka u ovoj godini 26 žena izgubilo život u partnerskom i porodičnom nasilju, a da je samo u poslednjih 10 godina, ubijeno je 300 žena, što zahteva i nameće potrebu da se govori o važnosti institucionalne reakcije na rodno zasnovano nasilje i femicid.

Gojković je podsetila da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen u Narodnoj skupštini tokom njenog mandata predsednice parlamenta, koji se primenjuje od juna 2017. godine, predviđa koordinirani rad nadležnih institucija.

Ona je istakla važnost funkcionisanja te koordinacije na svim nivoima - republičkom, pokrajinskom i lokalnom, među resornim ministarstvima i nadležnim državnim institucijama.

„Tada smo i prvi put uveli izricanje ʼhitnih meraʼ prema nasilniku, koje mogu trajati 48 sati. Njihova glavna svrha je da se on, pre svega, udalji od žrtve. Predvideli smo prinudno iseljavanje nasilnika iz kuće, kao i prinudnu zabranu prilaska i kontaktiranja sa žrtvom”, rekla je Gojković i podsetila da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa mere i aktivnosti na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović podsetila je na konferenciji da je femicid rodno zasnovano ubistvo učinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama od strane muškog pola i najteži je oblik nasilja nad ženama.

“Definisan je kao namerno ubistvo žena zato što su žene”, podsetila je Paunović i dodala da je to problem koji se tiče svake zemlje.

Ona je istakla da su poražavajući podaci da su počinioci femicida u većini slučajeva bili intimni partneri ili drugi članovi porodice, te da je skoro tri četvrtine femicida počinjeno u kući ili stanu.

“Nijedna nadležna institucija ne prikuplja ne analizira i ne objavljuje zvanične podatke o ubistvima žena”, upozorila je Paunović.

Prema njenim rečima, nedostaci podataka prikrivaju prave razmere nasilja, a da bi se zaustavili svi oblici rodno zasnovanih ubistava žena i devojaka, neophodno je da se prebroji apsolutno svaka žrtva.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Muamer Bačevac podsetio je da je ravnopravnost polova ustavna kategorija, ali da, nažalost, statistika pokazuje da i pored dobrih zakona i dalje postoji problem ubistava žena.

On je naveo da je to problem svuda u svetu i da zbog toga postoji globalna kampanja“16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama”.

Ističe da je rešenje u školama, porodicama, kompletnom društvu i kvalitetnoj prevenciji.