Veliki broj vernika na Kalemegdanu, čeka da uđe u kapelu Svete Petke

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi i kao i svake godine veliki broj vernika okupio se oko kapale Svete Petke na Kalemegdanu kako bi osveštali slavski kolač i pomolili se jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.

Pojedini su od jutra čekali u redovima kako bi ušli u kapelu, kao i vernici koji su došli da se pomole za zdravlje i uzmu vodu sa izvora Svete Petke.

Sveta Petka je u narodu poznata kao zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih.

Sveštenik Zoran Dervnja rekao je za Tanjug da je ta svetiteljka veoma važna srpskom narodu, jer je njeno telo bilo u Beogradu duže od jednog veka zbog čega se, kako je ocenio, formirao kult proslavljanja i poštovanja Svete Petke, što traje i danas.

"Sveta Petka je, pre svega, važna svima nama jer je svetiteljka. Ona je najverodostojniji svedok Hristovog vasksenja i važna je kako nama Srbima, tako i svim ostalim pravoslavnim narodima i uopšte na Balkanu i šire", rekao je on.

Dervnja je podsetio da je Sveta Petka živela krajem 10. i početkom 11. veka, te da je za života bila veliki čudotvorac, a naročito posle smrti.

"Srbima je izuzetno važna i izuzetno smo vezani kao narod i crkva za tu svetiteljku zbog toga što je njeno telo bilo u Beogradu duže od jednog veka", naveo je on.

Dodao je da se pokazalo mnogo puta da ljudi koji piju svetu vodu sa izvora Svete Petke ili je koriste u druge svrhe, dobijaju razne blagodati i dolazi do isceljenja.

Stariji muškarac, koja je došao u kapelu Svete Petke da se pomoli, rekao je da se moli svetiteljki da pomogne njemu i njegovoj porodici.

Došao sam u crkvu da se pomolim za porodicu za bližnje, za ceo svet", rekao je on za Tanjug.

Njegova sugrađanka je dodala da svetiteljka štiti sve ljude, kao i žene u Beogradu i u celoj Srbiji.

Takođe, stariji mukarac je naveo da je danas došao da se pomoli svetiteljki da se sačuvaju porodične vrednosti, kao i da vlada ljubav među ljudima, da se okupljaju i druže.

Praznik prepodobne Paraskeve SPC i pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra, odnosno 14. oktobra prema Julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC.

Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.

Sveta Petka živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.

Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Sveta mati Paraskeva na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kelemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.

Sveta Petka je istorijska ličnost svrstana u red svetih i jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere.

Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.

Žene svih vera i nacija posebno joj se obraćaju smatrajući je zaštitnicom.

Kult ove svetiteljke u Srbiji je dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine, kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o Svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, a među njima je i opis prenosa njenih moštiju iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403.godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine.

Današnja kapela, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.

U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.

Praznik će proslaviti i beogradska crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.