Analitičar Miroslav Stojanović: Potezi Beograda i upornost Srba na KiM doveli do pozitivnog rešenja

BEOGRAD - Potezi zvaničnog Beograda i upornost Srba sa KiM na barkadama doveli su do pozitivnog rešenja situacije i pobede srpskog življa u pokrajini, ocenio je danas za Tanjug spoljnopolitički analitičar Miroslav Stojanović.

"Tenzije su se očigledno smirile, ne znam koliko dugoročno, ali je sasvim sigurno da je nekoliko poteza koje je povukao zvanični Bograd i pre svega strpljivost Srba, koji su u veoma teškim uslovima skoro 20 dana, na barikadama bili uporni u svojim zahtevima doveli do pozitivnog rešenja i pobede Srba na KiM", rekao je Stojanović.

 

Ocenio je da je ceo taj kompleks pitanja sa potezima koje je povlačio zvanični Beograd, od zahteva za slanje do 1.000 ljudi iz bezbedsnosnih snaga i potezanja Rezolucije 1244 SB, kao i podizanje borbene gotovosti, imalo pozitivne implikacije na rešavanje uzavrele situacije u južnoj pokrajini.

"Verujem da nije bilo te upornosti Srba na KiM na barikadama do svega ovoga ne bi došlo. Međunarodna zajednica i Vašington ne bi ušli tako ozbiljnije u celu priču i dali garancije, kakve do sada nismo imali", naveo je Stojanović.

Kazao je da će se tek videti to koliko će se dobijene garancije realizovati, jer je, kako je naveo, ovo je vreme kada se čak i neki važni sporazumi relativizuju.

"Sa druge strane bez sporazuma bi bio haos, tako da je vrlo dobro što je garancija bila izričita i to vema autoritavinih strana, pre svega Vašingtona koji ima glavnu reč u rešavanju svih probelma na KiM, ali i EU. Ulazimo u jedan miran period za Novu godinu i neka bude mira", kazao je Stojanović.

Dodao je da je Zajednica srpskih opština prva tema o kojoj bi trebalo da se razgovara sada.

"Bez otvaranja razgovora o tome nema daljeg dijaloga. Verovatno će EU užurbano insistirati na susretu između predsednika Srbije i premijera takozvanih prištinskih institucija da se ta tema na neki način skloni kao prepreka za otvaranje dijaloga, koji bi rešavao dosta praktičnijih stvari u takozvanom procesu normalizacije", smatra on.

Dodaje da su Berlin i Pariz shvatili, bez obzira na lansiranje frnacusko-nemačkog plana koji je, kako kaže, veštački podignut na evropski nivo, da nema brzog rešenja za kosovsko pitanje.

"Shvatili su da je to tema koja ne može da se reši preko noći i da je bolje prići tom procesu kroz takozvanu normalizaciju, rešavanje praktičnih pitanja da bi se izbegla varničenja, koja često oko naizgled bizarnih stvari, od ličnih dokumenata do tablica, izazivaju atmosferu nesigurnosti i varničenja", ističe Stojanović.

Dodaje da stišavanje tenzija daje nadu da će sledeći potezi biti racionalno povlačeni i da se sada ne ostavlja prostor premijeru privremenih institucija Aljbinu Kurtiju za takozvano "zasejavanje političkih minskih polja".

"Svaki put nešto novo iskrsne i on se pojavljuje kao osoba koja pokazuje naizgled lidersku čvrstinu da bi za svoju političku klijentelu obezbedio osećaj lidera koji rešava stvari i koji pokazuje, navodno, da je toliko moćan da čak Amerikancima kaže ne", smatra Stojanović.

Ističe da je sada i Kutriju jasno da je preterao.

"Ovo povlačenje koje je sada na delu, pre svega učinjeno pod pritiskom SAD, daje prostor za neki ozbiljniji dijalog u budućnosti. Ne očekujem brzo ozbiljne pregovore, ali će ići na neke simbolične. EU će biti potrebno da organizuje susret makar formalan između predsednika Vučića i Kurtija da pokaže da ima političku inicijativu, ali od tog prvog susreta ne očekujem ništa", kaže Stojanović.

Smatra da bi do prvog sastanaka Vučića i Kurtija posredstvom EU moglo da dođe u februaru.

Dodaje da je sasvim sigurno i da je rat u Ukrajini jak razlog da se izvrši sinhronizovani pritisak na Kurtija.

"EU i SAD nije dogovaralo bilo kakvo otvaranje novog žarišta. To gašenje plamsanja i varničenja je bilo na neki način potrebno i njima", zaključuje Stojanović.