Godinu za nama u svetu obeležili ratovi i prirodne katastrofe

BEOGRAD - Godinu za nama u svetu obeležili su nastavak rata u Ukrajini, ali i početak novog rata između Izraela i Hamasa, Tursku, Siriju i Maroko pogodili su razorni zemljotresi, Libiju poplave, na Islandu je došlo do erupcije vulkana, u Nigeru se dogodio vojni udar, u Pragu masakr na fakultetu...

Nova 2023. započela je žestokim ratnim dejstvima u Ukrajini, a kraj rata ni posle dve godine se ne nazire. Tokom novogodišnje noći 1. januara, ukrajinske snage gađale su grad Makijevku u otcepljenom regionu Donjecka. Prema saopštenju vlasti u Kijevu, pored drugog, projektilom je pogođena zgrada, zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Navodno je ispaljeno 155 granata, na Makijevku i Golovku. Broj poginulih nije siguran, ali nema dileme da je napad na Makijevku bio među najrazornijim tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Bi-Bi-Si program na ruskom, naveo je da je poginulih bilo 139. Ukrajinci su pritom naveli da je bilo 400 poginulih i oko 300 ranjenih. Bilo je međutim i navoda da je poginulo 610 lica.

Prvog dana januara dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu u drzavi Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso broj 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Četiri osobe su uhapšene. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među pobeglima nalazio se i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz.

Na jugu Turske, uz granicu sa Sirijom, sa epicentrom u Šehitkamilu, provincija Gaziantep, 6. februara dogodio se razoran zemljotres, magnitude 7,8 stepeni Rihterove skale. Srušene su desetine hiljada stambenih objekata. Poginulo je čak 59.259 osoba, 121.704 lica su povređena. Nestalo je 297 osoba. Koliko se zna, 50.783 osobe su poginule u Turskoj. Gde je povređeno 107.204 lica. U Siriji je zabeleženo 8.476 mrtvih, a 14.500 povređenih.

Kod Tempia u oblasti Larise, Tesalija, dogodila se železnička nesreća, sudar vozova, u kasnim noćnim satima 28. februara. Putnički voz koji je saobraćao iz Atine put Soluna, sudario se velikom brzinom sa teretnim vozom. Bila je to najteža saobraćajna nesreća u Grčkoj poslednjih decenija. Putnički voz koji je kretao ka Solunu frontalno se sudario sa komercijalnim vozom koji je išao u suprotnom smeru. Automatska kontrola nije radila, a rukovodilac stanice Larisa navodno je prihvatio grešku. Prema informacijama Hellenic Train-a, dva voza su prevozila ukupno 342 lica. Poginulo je 57 osoba a povređeno je 85.

Međunarodni krivični sud sa središtem u Hagu izdao je 17. marta nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optuživši ga da je odgovoran za, kako se navodi, ratne zločine počinjene u Ukrajini. Prema navodima MKS predsednik Rusije Vladimir Putin "odgovoran je za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju". Odluku Međunarodnog krivičnog suda pozdravili su ukrajinski zvaničnici, dok su predstavnici Kremlja, koji ne priznaje nadležnost tog suda, naglasili da nalog MKS drže ništavnim.

Finska je 4. aprila postala 31. članica NATO. Odluke vlada u Helsinkiju i Stokholmu da pristupe NATO, posledica su rata u Ukrajini, odnosno po zvaničnom stavu Moskve, specijalne vojne operacije u Ukrajini. Kao direktna posledica prijema Finske, neposredna kopnena granica između zemalja NATO i Rusije produžena je za 1.300 kilometara i sada iznosi 2.600 kilometara. Prethodno, Rusija se, od zemalja članica NATO, neposredno graničila sa Norveškom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Poljskom (Kalinjingradska eksklava). Finska se od Drugog svetskog rata držala strogo neutralno. Aktuelni rat u Ukrajini doveo je međutim do nove bezbednosne orjentacije Helsinkija.

U Sudanu su 15. aprila započeli oružani sukobi između snaga Vojske Sudana generala Abdela Fataha el Burhana i specijalne formacije pod nazivom Snage za brzu podršku (Rapid Support Forces, RSF) na čijem je čelu general Mohamed Hamdan Dagalo poznat kao Hamedti ili Hameti (mali Muhamed). Dvojica sukobljenih moćnika godinama su bili najuticajnije ličnosti Sudana, što je nasleđe Omara al Bašira, čiji su generali obojica bili, i kog su zajedno oborili državnim udarom.

Početkom 2023. međunarodne diplomate su insistirale da se RSF spoji sa Sudanskom vojskom kao deo "sudanske tranzicije ka demokratiji". Model integracije je doveo do raskola. Tokom ratnih dejstava koja su započela 15. aprila procenjuje se da je raseljeno 5,6 miliona lica, a približno 1,5 miliona izbeglo je u susedne zemlje, Egipat, Etiopiju, Libiju, Čad. Poginulo je, koliko se zna do sada, približno 10.000 Sudanaca, dok je do 12.000 ranjeno.

Holivudski filmski i televizijski scenaristi započeli su 2. maja opšti štrajk. Čitav esnsaf, filmska industrija SAD, donedavno prostor velikog prestiža i neretko visokih zarada, dospeo je u tešku situaciju zbog nekontrolisanog rasta striming platformi. Udruženje scenarista Amerike (WGA) sa oko 11.500 članova, pozvalo je na prvi štrajk posle 15 godina, nezadovoljno izostankom dogovora. Utisak je da se u toj industriji radi sve više, a da prihodi bitno opadaju.

SAD su dozvolile prodaju laboratorijski napravljenog mesa. Kompanije "Apsajd fuds" i "Gud mit", saopštile su 22. juna da su dobile odobrenje Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) da prodaju meso koje je laboratorijski proizvedeno. Ono je dakle postalo dostupno u trgovinskim lancima. SAD su time postale druga država u svetu posle Singapura koja je dopustila prodaju takozvanog uzgojenog mesa. Meso se u laboratorijama proizvodi upotrebom ćelija živih životinja, odnosno iz banke reproduktivnih ćelija. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) prethodno je već objavila da garantuje bezbednost ovako proizvedenog mesa.

U Rusiji se 23. juna dogodila pobuna Vagner grupe, privatne vojne kompanije Jevgenija Prigožina. On je prethodno optužio ruski vojni vrh za napad na kamp i okrivio ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, navodeći da se od Putina kriju ''veoma ozbiljni gubici Rusije na frontu''. Prigožin je 23. juna objavio početak obračuna sa Ministarstvom odbrane pozvavši pritom sve koji žele da se priključe i optužio Šojgua da je upotrebio artiljeriju i helikoptere protiv Vagnera. Moskva je potom naredila da se vojska i nacionalna garda rasporede zaposevši ključne pozicije u Moskvi i u Rostovu na Donu. Nacionalni antiteroristički komitet (NAC) Rusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak protiv Prigožina, zbog oružane pobune. Prigožin je potom najavio pohod koji je nazvao "marš pravde", što je u Moskvi odmah protumačeno kao pokušaj državnog udara. Vagner je zatim preuzeo kontrolu nad zgradom Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu. Konvoj Vagnerovih pripadnika, odnosno vozila, se potom u ranim satima 24. juna, zaputio u pravcu Moskve i dospeli do približno 400 kilometra južno od Moskve. Procenjuje se da je u pobuni učestvovalo oko 8.000 pripadnika Vagner grupe, ali nisu svi učestvovali u maršu na Moskvu. Prigožin je inače tvrdio da raspolaže sa 25.000 vojnika. Tokom večeri, odgovarajuća služba predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka saopštila je da je su pregovori sa Prigožinom bili uspešni. Marš je obustavljen, a Prigožinu je obezbeđen egzil u Belorusiji. Jevgenij Viktorovič Prigožin poginuo je 23. augusta, u avionskoj nesreći. Avion tipa Embraer, luksuzni biznis džet, koji se kretao od Moskve put Sankt Peterburga srušio se u Tverskoj oblasti.

Predsednik SAD Džozef Bajden odobrio je 7. jula slanje kasetne municije Ukrajini. Kasetno oružje, prvi put korišćeno tokom Drugog svetskog rata, ispušta veliki broj manjih bombi, što je posebno razorno po civile. Kasetna municija je inače zabranjena Konvencijom o kasetnoj municiji iz 2008. godine, koju ne priznaju ni SAD, ni Rusija. Konvenciju nije potpisala ni Ukrajina. Portparol Saliven je pritom pomenuo da je to što Rusija koristi kasetnu municiju ''potpuno neprihvatljivo po više tačaka'' tumačeći da je Rusija koristi za napad na suverenu zemlju i civilne ciljeve, čime se, kako je rekao, krši međunarodno pravo.

Tokom drugog, završnog dana samita NATO, 12. jula, u glavnom gradu Litvanije, Vilnusu, lideri zemalja članica usaglasili su odluku da se preskoči akcion plan za članstvo, oformi Savet NATO Ukrajina i usaglasi dalja vojna pomoć za rat sa Rusijom. Usvojena je odluka o slanju 100.000 NATO vojnika u Poljsku, u slučaju potrebe. Tačkama 77 i 78 deklaracije pomenuto je da bi jačanje odnosa NATO Srbija bilo od koristi i Alijansi, i Srbiji, i celom regionu. Generalni sekretar Jens Stoltenberg pomenuo je povećano prisustvo Kfor na Kosovu sa nekoliko hiljada dodatnih vojnika, kako bi se, rekao je, sprečili "nestabilnost i nasilje".

Krimski most napadnut je 17. jula. Most koji povezuje Kerč, odnosno Krasnodarski kraj Rusije, sa poluostrvom Krim, dužine 18 kilometara, pušten je u rad maja 2018. Dve osobe su poginule, jedno dete je povređeno. Most je ozbiljno oštećen, saobraćaj je obustavljen. Ukrajinski zvaničnici odmah su komentarisali da će zbog oštećenja dela mosta Rusi imati problema sa logistikom. Ruski Nacionalni antiteroristički komitet saopštio je da su Krimski most 17. jula, u 3.05 sati, napala dva ukrajinska pomorska drona. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) je potom saopštila da će "nakon pobede" otkriti sve detalje organizacije eksplozije na Krimskom mostu.

U Nigeru se 26. jula dogodio vojni udar. Oboren je predsednik Mohamed Bazum. General Amburahman Omar Čiani, koji je služio pod bivšim predsednikom Nigera Mahamaduom Isufuom, predvodio je državni udar. Odmah su se pojavila poređenja sa državnim udarima koji su se prethodno dogodili u susednim zemljama Maliju i Burkini Faso. Udari u sve tri zemlje delimično su podstaknuti frustracijom zbog neuspeha vlasti da obuzdaju islamističke militante koji terorišu stanovništvo u nizu zemalja Sahela.

U velikim požarima na Havajima, počev od 8. avgusta, poginulo je preko stotinu osoba, povređeno je najmanje 67. Nestala su, najverovatnije, 4 lica. Uništeno je 2.207 objekata. U požarima koji su potrajali do 11. avgusta, pričinjena je materijalna šteta procenjena na oko 5,52 milijarde dolara. Gradić Lahajna je uglavnom izgoreo, više desetina hiljada ljudi je evakuisano. Procenjeno je to bila najveća prirodna katastrofa u istoriji Havaja.

Donald Tramp, američki milijarder, bivši predsednik SAD, predao se 24. avgusta, u zatvoru u Atlanti, Džordžija. Pušten je uz kauciju u visini 200.000 dolara. Tužilac okruga Fulton u Atlanti optužio je Trampa (77) zbog navodnog pokušaja promene rezultata predsedničkih izbora 2020. godine, što bivsi predsednik odlučno negira. U zatvoru okruga Fulton, Tramp je proveo oko 20 minuta. Optužen je po 13 tačaka. Za uticanje na rezultate izbora maksimalna kazna je 20 godina. Tramp je čitavu optužbu nazvao lovom na veštice i "Kampanjom pokvarenog Bajdena". On je prethodno i na suđenju u Majamiju insistirao da nije kriv za navodno zadržavanje poverljivih dokumenata. Fani Vilis, okružna tužiteljka, pokrenula je istragu februara 2021. Po osnovu navodnog mešanja Trampa i njegovih saradnika u izbore u Džordžiji. To je četvrti krivični postupak protiv Donalda Trampa. U optužnici na 98 stranica podignutoj u Džordžiji, koja je obelodanjena prethodne sedmice, Tramp i još 18 saradnika optuženi su za ukupno 41 krivično delo povezano sa pokušajima da se preokrene rezultat na predsedničkim izborima 2020. godne. Tramp je optužnicu opisao kao politički motivisan pokušaj da se njegova kampanja za reizbor onemogući.

Grupa visokih oficira Gabona objavila je 30. avgusta da je vojska preuzela vlast u Librvilu, upravo pošto je odgovarajuće državno izborno telo saopštilo da je dotadašnji predsednik Ali Bongo osvojio treći mandat. Porodica Bongo na čelu Gabona nalazila se 56 godina. Vojni zvaničnici insistirali su da izbori nisu valjani. Svrgnuti predsednik Bongo stavljen je u kućni pritvor. Optužen je za neodgovorno upravljanje zemljom, korupciju, i izbornu prevaru. Gabon je šesta frankofona zemlja Afrike u kojoj je uvedena vojna uprava u poslednje tri godine.

U Maroku se 8. septembra, kasno noću, nešto posle 23 sata , dogodio razoran zemljotres. Epicentar je bio na 73,4 kilometra jugozapadno od Marakeša, nedaleko od varošice Ighil, na planinama Atlasa. Zemljotres je bio jačine do 6,9 stepeni, na relativno maloj dubini od 18,5 kilometara. Osetio se i u Španiji, Portugaliji, susednom Alžiru. Poginulo je 2.960 osoba a 5.674 je povređeno, brojni teško. Najviše štete i poginulih bilo je u teže dostupnim planinskim oblastima.

U Derni, lučkom gradu u Kirenajki, na istoku Libije, u noći 10. na 11. septembar, dogodile su se razorne poplave, koje su razorile veliki deo grada i odnele hiljade života. Tokom 10. oluja "Daniel" donela je obilne padavine i poplave u oblasti Derne. U ranim jutarnjim satima došlo je do pucanja brana Derna, visine 75 metara, i Mansour, visine 45 metara, čime se oslobodilo oko 30 miliona kubnih metara vode što je dovelo razornih poplava nizvodno. Vadi Derna se izlila razorivši veliki deo grada. Poginulo je 4.702 lica a nestalo je više od 8.000. Tela nastradalih pronalažena su posvuda, u moru, dolinama, ispod zgrada. Hiljade objekata je razoreno, približno četvrtina Derne je nestala. Brane su popustile, kako je zaključeno, usled konstrukcione greške.

Tri afričke zemlje, Mali, Burkina Faso i Niger osnovale su vojni Savez država Sahela 16. septembra. Tri zemlje u kojima vlast drže vojne uprave formirale su bezbednosni pakt, uz obećanje da će jedna drugoj pružati pomoć u slučaju pobune ili spoljne agresije. '

Izraelska vojska pokrenula je 7. oktobra operaciju ''Gvozdeni mačevi'' protiv Hamasa u Gazi, kao odgovor na iznenadni napad Hamasa na Izrael tog jutra. Izraelske odbrambene snage započele su dejstva na lokacije Hamasa u Pojasu Gaze desetinama borbenih aviona. Prema navodima vojske više od 2.200 raketa ispaljeno na Izrael počev od 6:30 tog jutra, sa kopna, mora, iz vazduha. Tog jutra, 7. oktobra, palestinska islamistička grupa Hamas izvršila je iznenadni napad iz Pojasa Gaze. Dogodio se upad na muzički festival Supernova održavan na otvorenom u blizini kibuca Reim. Ubijena su 364 civila, brojni su ranjeni, a oteto je 40 lica. Bio je to največhi teroristički napad u istoriji Izraela, i najgori masakr izraelskih civila ikada. Napad iz Gaze dogodio se upravo na godišnjicu, pet decenija, od početka Jom Kipur rata, kada su iznenada Egipat i Sirija napali izrael 1973. Kopnena invazija na Gazu, s ciljem obračuna sa Hamasom, usledila je počev od 27. oktobra. Palestinski gubici, do sada, procenjuju se na 17.000. izraelski predstavnici tvrde da je poginulih, među Palestincima, bilo do 8.700.

Na Islandu je 11. novembra proglašena vanredna situacija zbog verovatne erupcije vulkana Fagradalsfjal. Stanovništvo obližnje varošice Grindavik pozvano je na evakuaciju. Serija zemljotresa na jugozapadu zemlje protumačena je kao najava verovatne erupcije vulkana Fagradalsfjal. Grad Grindavik, na oko 40 kilometara jugozapadno od Rejkjavika, nalazi se u blizini geotermalne elektrane Svartsengi, koja je glavni snabdevač strujom približno 30.000 stanovnika na poluostrvu Rejkjans. Erupcija je usledila 18. decembra uveče u 22:17 po lokalnom vremenu. Bila je to četvrta erupcija na Islandu tokom prethodne tri godine. Vulkan je izbacivao lavu do 100 metara u visinu. Posle erupcije stvorila se pukotina od oko četiri kilometara, iz koje je izbijala lava, ali nije dospela do Grindavika. Kako je saopšteno lava je tekla kapacitetom 100 do 200 kubnih metara u sekundi.

U centru Dablina, Irska, 23. novembra dogodio se napad nožem. Pet osoba, uključujući troje dece, povređeno je. Iste večeri usledili su masovni nemiri, izazvani činjenicom da je napadač imigrant. Uverenje da je napad motivisan islamskim ekstremizmom dodatno je podiglo tenzije. U razornim nemirima oštećena su brojna preduzeća i vozila. Povređeno je oko 60 učesnika nemira, tri osobe teško. Opljačkano je 13 objekata, uništena 4 autobusa, jedan tramvaj, 11 policijskih vozila. Više objekata u centru Dablina demolirano je tokom sukoba. Uhapšeno je 48 lica. Nemiri su motivisani masovnim antiimigrantskim raspoloženjem.

Evropski savet je 14. decembra odlučio da otvori pretpristupne pregovore Evropske unije sa Ukrajinom i Moldavijom i da Gruziji dodeli status kandidata za članstvo.

U Pragu, Češka, 21. decembra se dogodio masakr. Napadač, David Kozak, upao je u zgradu Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta u Pragu, na trgu Jan Palah u centru grada, i otvorio vatru na studente i druge prisutne. Počinilac je pucao u hodnicima i učionicama petog sprata zgrade. Policija je reagovala za nekoliko minuta, zatvorivši taj deo grada. Usledila je potraga za počiniocem na gornjim spratovima zgrade fakulteta i paralelno evakuacija prisutnih. U zdanju univerziteta napadač je ubio 14 osoba. Trinaest žrtava je umrlo u zgradi, jedna kasnije u bolnici. Deset povređenih je u teškom stanju. Tri osobe su ranjene na ulicama, pošto je Kozak pucao sa krova. Petnaesta žrtva je sam Kozak. Povređeno je dodatnih 25 lica. Napadač je, zvanično, izvršio samoubistvo u na krovu zgrade. David Kozak, star 24 godine, bio je student postdiplomac, istorije i evropskih studija.

Otac napadača pronađen je mrtav u svojoj kučhi u Hostounu, nedaleko od Praga. On bi bio šesnaesta žrtva tog dana. Naknadno je ustanovljeno da je David Kozak takođe bio počinilac dvostrukog ubistva koje se dogodilo šest dana ranije. Masakr koji je izvršio David Kozak najsmrtonosnije je masovno ubistvo u Češkoj, sa više žrtava od podmetnutog požaru u Bohuminu 2020.