Kinološki stručnjaci: Edukacija i odgovorni vlasnici ključ za sprečavanje tragedija koje uzrokuju psi

BEOGRAD - Odgovornost za pse koji su ubili Vladana Radosavljevića i povredili njegovu suprugu postoji, a da li su vlasnički utvrđivaće se na osnovu čipova, stav je kinoloških stručnjaka koji apeluju da se radi više na prevenciji i to tako što bi se edukovali vlasnici i bili odgovorni.

Međunarodni kinološki sudija za rad školovanih službenih pasa Nenad Milojević za Tanjug kaže da veruje da je policija završila uviđaj, te da je jedna od mera utvrđivanje identiteta pasa, i vlasnika.

 

"Ogrlice i pločice mogu biti pomoćne u utvrđivanju identiteta. Čip je osnov za utvrđivanje vlasništva nad psima", objasnio je on.

Dodaje da određena odgovornost vlasnika pasa, ali i društva ako su psi nevlasnički, svakako postoji.

 

Milojević ističe da već četiri do pet decenija u Srbiji postoji ekspanzija broja pasa, koji u društvenoj otuđenosti nadoknadjuju mnoge stvari.

"Bojimo se da ekspanziju nismo ispratili sistemski. Kontrola je ozbiljno zakazala društveno. Kao i edukacija", ocenio je on.

Ističe da društvo mora biti preventivno odsnosno proaktivno, i predlaže da se krene od predmeta u osnovnoj školi gde bi se prepoznali problemi u postupanju sa psima.

"Ne mora pas svakog da povredi, dovoljno da neko dete uplaši - to je takođe problem. Psi jesu naši prijatelji i pratioci, ali moramo pronaći meru u tome. Mora se raditi obostrano, zajedno i sugrađani koji ne vole pse, a posebno mi koji se sa njima bavimo", rekao je on.

 

Komentarišući detalj oko kapije u tragičnom slučaju on kaže da u pravilnicima postoji propisan svaki detalj i oko ograda i drugog obezbeđenja, te da odgovorno vlasništvo podrazumeva da se preduzmu sve te mere.

Ukazuje da psi imaju i neverbalnu komunikaciju kada ukazuju da li su u strahu, a ne laju, što je velikoj većini građana nepoznato.

"Tragedija koja se dogodila u ovom trenutnku treba da bude velika opomena vlasnicima pasa, da se odgovorno ponašaju, da izvučemo pouke. A da se ne srećemo svaki put posle nesreće, jer to nije dovoljno i stvara određeni odijum kod javnosti", poručio je on.

 

Založio se da se edukacija i prosvećenost podignu sistemski kroz kinološku organizaciju, klubove, društva za zaštitu životinja, društva za lepši i mirniji grad, pa i kroz opšte obrazovanje.

Kao dobar primer navodi MUP koji već realizuje projekat edukacije policijskih službenika kada je pas jedan od učesnika događaja.

"Možda nam u društvu fali jedna stručna analiza sa konkretnim merama, koju bi pokrenule institucije", poručio je on.

Instruktor za rad i obuku sa psima i vlasnicima pasa Srđan Vidanović kaže da ne raspolaže podacima koliko često vlasnički psi ovako reaguju.

Ističe značaj edukacije vlasnika pasa kako bi znali da upravljaju svojim psima, i njima upravljaju kada su u pitanju pešaci.

 

"Daleko je veća odgovornost vlasnika psa, oko pasa u tom saobraćaju, nego samih pešaka", rekao je on.

Ističe da velika većina vlasnika nije edukovana da prepozna signale ageresije svog psa prema ljudima.

"Neke signale tumače kao da su psi srećni, a mogu da budu pod ozbiljnim stresom, spremni da ujedu", kaže on.

 

Na pitanje da li bi pešaci više trebalo da se plaše uličnih ili vlasničkih pasa, odgovara da bi najviše trebalo da se plaše vlasnika.

"Ako se na ulici suočite sa grupom agresivnih pasa, ne možete da uradite bog zna šta. Pravo je pitanje kako sprečiti da do toga ne dođe", rekao je on.

Poručuje da je ključna edukacija vlasnika pasa, te da u društvu sve kreće od prevencije.

"Izgleda da sve manje jedni prema drugima pokazujemo poštovanje. Analogno ne znam kolika je svest vlasnika o tome šta šetaju. I kako upravljaju tim psom", zaključio je on.