Đurović: Migrantska ruta kroz Srbiju je, verovatno privremeno, premeštena na zapad zemlje

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da se migrantska ruta kroz Srbiju poslednjih meseci, najverovatnije samo privremeno, premestila na zapad, ka Bosni i Hercegovini, umesto ka Mađarskoj.

"Prema našim procenama, najmanje 7.000 ljudi u poslednjih nekoliko meseci se sa severa zemlje uputilo ka centralnoj i zapadnoj Srbiji i prešlo, u najvećem broju, u BiH, a novi ljudi dolaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije i Bugarske. Tu nije došlo do zaustavljanja tog trenda priliva i nastavljaju najčešće ka granici našoj sa BiH", rekao je Đurović za Tanjug.

On ističe da se BiH kao varijanta na balkanskoj ruti otvara onda kada postoje prepreke na nekim drugim njenim delovima, pogotovo onda kada iz Vojvodine ne može da se pređe u zemlje EU.

Đurović objašnjava da tom rutom migranti iz Srbije ulaze u BiH, onda iz BiH idu put Hrvatske, gde prelaze u planinskom i za kontrolisanje teškom delu Hrvatske, a zatim idu dalje put Istre, Slovenije i Italije, zaobilazeći Austriju i Mađarsku.

"Borba protiv krijumčara ljudima naše policije na severu zemlje doprinela je da se ruta promeni, jer su razbijeni glavni krijumčarski lanci onih koji su se oružano sukobljavali među sobom i koji su nanosili velike probleme u lokalnoj sredini i strah i uopšte ugrožavali bezbednost. Sada kada nema tih krijumčarskih bandi, ljudi sami, uz pomoć taksista ili nekih lokalnih kriminalnih struktura pokušavaju da krenu prema Bosni i da Drinu i područje iznad Drine pređu što je pre moguće", navodi Đurović.

On ističe da se bosanska ruta javlja kada nema druge alternative, jer nije najpoželjnija ruta i vrlo je teška za prelazak zbog geografije.

"Bosna je ispresecana uvalama, dolinama, rekama, slaba je putna infrastruktura i onda je teško i ljudima da putuju. Iako na granici Bosne i Hrvatske postoje povoljni uslovi da se granica pređe, jer je teško da se ona odbrani ili kontroliše zbog planinskog terena. Oko 800 kilometara granice Hrvatske i Bosne prave velike probleme Hrvatima. Ali za ljude je teško i da dođu do Hrvatske tim bosanskim gudurama i odsustvom smeštaja, jer BiH je i do sada kuburila sa prihvatom izbeglica i imigranata, pošto nema uslova za to", navodi Đurović.

On naglašava da postoji i drugi krak ka Bosni i da primećuju da ljudi dolaze iz pravca Albanije i KiM, kreću se preko severne Crne Gore, pa onda iz Srbije ka Bosni i Hercegovini.

"Ta dva kraka se nekako spajaju na Drini, u području oko Priboja i nešto južnije", konstatuje Đurović.

On ne veruje da će stanovnici zapadne Srbije imati probleme koje su imali građani na severu zemlje.

Kako objašnjava, problemi koje su imali građani na severu zemlje su bili vezani sa razvijenom organizovanom strukturom krijumčara koji su počeli međusobno oružano da se sukobljavaju.

"To je posledica dugoročnog problema gde su mađarske vlasti svakodnevno nama vraćale stotine ljudi koji nisu imali nikakvu alternativu i nisu se vratili u svoje zemlje odakle su došli, već su samo bili gurani na našu teritoriju. Ta količina ljudi i praksa vraćanja ljudi godinama dovela je do toga da te kriminalne strukture toliko jačaju na severu da onda predstavljaju ozbiljan problem", konstatuje Đurović.

Kako je rekao, situacija na srpsko-bosanskoj granici je drugačija i treba mnogo vremena da bi se došlo do stadijuma organizovanja kriminalnih grupa kao na severu.

Dodaje da je na pomeranje mirantske rute uticalo i zatvaranje kampova na severu zemlje.

"Kampovi za prihvat izbeglica u Subotici, u Banatu i u Sremu su zatvoreni. U tom smislu ljudi nemaju gde da budu na severu zemlje, a kampovi u centralnoj Srbiji i na jugu zemlje postoje. Tako da i ti ljudi prosto teže mogu da se zadržavaju i u našim kampovima za prihvat", rekao je Đurović.

Što se samog priliva migranata tiče, Đurović ističe da se tu ništa nije promenilo i da je on konstantan, te da je, prema njihovim procenama, prošle godine više od 90.000 ljudi ušlo i prošlo kroz zemlju.

"I to je trend koji je konstantan kao i prošle godine. Ono što je bitno, ljudi se ne zadržavaju kod nas duže nego što moraju i nastavljaju dalje ka EU i destinacijama u zapadnim zemljama", ukazuje Đurović.

Dodaje da je teško proceniti tačan broj migranata u Srbiji u ovom trenutku, ali da se procenjuje da ih je u kampovima oko 1.000 do 1.500.