Batut: Registrovano deset potvrđenih slučajeva morbila od početka godine

BEOGRAD - Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da je od početka godine zaključno sa 20. februarom ukupno registrovano deset potvrđenih slučajeva morbila.

Kako je navedeno u saopštenju, na teritoriji grada Beograda registrovano je osam slučajeva morbila, koji su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Prijavljena je porodična epidemija sa dve obolele osobe 8.2.2024. godine, od kojih je jedna nevakcinisana osoba uzrasta 15 godina a druga uzrasta 49 godina, nepoznatog vakcinalnog statusa.

Pored toga male boginje su potvrđene kod još šest osoba i to kod nevakcinisanih osoba uzrasta 4, 5, 8 i 19 godina i kod dve osobe stare 47 godina nepoznatog vakcinalnog statusa.

Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih.

Dana 13. februara potvrđene su male boginje u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", kod osobe sa teritorije Novog Sada uzrasta 46 godina koja je nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine.

Jedan slučaj malih boginja potvrđen je 20. februara kod deteta sa teritorije Sremskog okruga (Stara Pazova), koje je u drugoj godini života i nije vakcinisano.

Iz "Batuta" naglašavaju da su od 7. februara na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata itd.).

"Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike", navodi se u saopštenju "Batuta".

Iz "Batuta" dodaju da je pandemija COVID-19, odnosno primena medicinskih i nemedicinskih mera prevencije, nesumnjivo uticala i na kretanje drugih zaraznih bolesti, uključujući i male boginje, na teritoriji Evrope.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2023. godine u odnosu na 2022. godinu, čak 30 puta.

Zaključno sa oktobrom 2023. godine registrovano je preko 30.000 slučajeva u 40 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO, sa oko 21.000 hospitalizovanih i pet smrtnih ishoda u dve zemlje.

Uzrasna distribucija ukazuje da su dva slučaja uzrasta 1-4 godine života, odnosno jedan među odraslima starijim od 20 godina.

Od početka godine Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) registrovao je oko 1000 slučajeva malih boginja u zemljama EU sa sedam smrtnih ishoda, šest u Rumuniji (četvoro dece ispod jedne godine života i dvoje odraslih) i jedan u Irskoj. U periodu 2020–2022. godine u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96 odsto na 93 odsto, a drugom sa 92 odsto na 91 odsto, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano.

Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a u 2021. godini svega 74,8 odsto.

Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8 odsto.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5 odsto.

Prikupljanje podataka o obuhvatu MMR vakcinom u 2023. godini je u toku.

Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.

Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94%) bila nevakcinisana.