Tokom 2023. godine ubijen jedan novinar u proseku na svaka četiri dana

BEOGRAD - Novinari u svetu i dalje plaćaju veoma visoku cenu za obavljanje svoje profesije, a samo tokom protekle godine ubijen je jedan novinar na svaka četiri dana u proseku, istaknuto je danas na regionalnom sastanku o bezbednosti novinara u organizaciji Misija OEBS-a u Srbiji i Stalna radna grupa za bezbednost novinara.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je na otvaranju da su tačne informacije, slobodne vesti, slobodno mišljenje i slobodni mediji od suštinskog značaja za očuvanje zdrave demokratije.

Dodao je da nosioci slobode medija - novinari u svetu i dalje plaćaju veoma visoku cenu za obavljanje svoje profesije.

"Posebno su novinarke ranjive i često izložene stigmatizaciji, seksističkom govoru mržnje, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, a ponekad i ubistvima. To vidimo globalno, u Evropskoj uniji, na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji", rekao je Žiofre i dodao da je zato jako važna komunikacija između novinara i institucija koje su zadužene za njihovu bezbednost.

Dodao je da su državne institucije tu da stvore zaštitne garancije koje omogućavaju novinarima da rade posao koji je važan za sve građane i demokratiju.

"U Evropskoj uniji smo se suočili sa tim izazovima i uvođenjem zakonskih obaveza kroz pravne akte. Želim da naglasim da je juče Evropski parlament usvojio 'Dafni zakon' po Dafni Karuani Galiciji, malteškoj novinarki koja je ubijena 2017. jer je radila svoj posao", naveo je Žiofre.

Žiofre je rekao da je EU u godišnjem izveštaju o stanju napretka Srbije, napomenula da su i policija i tužilaštvo brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji na novinare, ali je ocenila da celokupni ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja još uvek treba dodatno ojačati u praksi.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu rekao je da je sigurnost novinara u svetu ugrožena i da je Međunarodna federacija novinara objavila da je tokom 2023. godine ubijen jedan novinar na svaka četiri dana u proseku.

"U Evropi je Izveštaj o praćenju slobode medija za prvu polovinu 2023. godine dokumentovao 575 kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima", naveo je Bratu.

Bratu je podsetio da je na marginama sastanka Ministarskog saveta OEBS-a u Skoplju 2023. godine, 46 država učesnica, uključujući i Srbiju, potpisalo zajedničku Izjavu o bezbednosti novinarki.

"Ovo podseća na važnost osude incidenata rodno zasnovanog nasilja na internetu i rodno zasnovanih dezinformacija nad novinarkama kao jedne od najozbiljnijih savremenih pretnji njihovoj bezbednosti, koja takođe štete slobodi medija", rekao je Bratu.

Bratu je izrazio zadovoljstvo jer je primetio da je Vrhovno državno tužilaštvo Srbije već počelo da sprovodi ovu obavezu i da su u svoju zvaničnu dokumentaciju uvrstili rodno razvrstane podatke o napadima na novinare.

Bratu je naglasio da Stalna radna grupa za bezbednost novinara povezuje novinare i medijska udruženja sa policijom, tužiocima i državnim organima i dodao da se problemi mogu rešavati samo u saradnji svih onih koji su pogođeni i koji mogu da reaguju na izazove.

On je rekao da su od početka rada Stalne radne grupe 2016. godine usvojena tri akciona plana i da je obuku prošlo više od 200 tužilaca, policajaca i novinara.

Žiofre i Bratu su podsetili da još uvek nisu rešena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave "Dade" Vujasinović.

Oni su podsetili i na nedavnu pravosnažnu presudu u slučaju ubistva Ćuruvije, kojom se oslobađaju svi optuženi, za koju su naveli da taj zločin ostavlja nerešenim i značajno odstupa od dve prethodne prvostepene sudske odluke.

Bratu je podsetio i da je Evropska federacija novinara navela imena 16 novinara ubijenih na teritoriji KiM od 1998. do 2005. godine, da ti slučajevi nisu ni istraženi ni procesuirani, a da njihove porodice i kolege zaslužuju pravdu.

Glavni tužilac Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković rekao je da je Stalna radna grupa za bezbednost novinara prešla dug put od 2016. godine i da se od tada drastično promenio odnos između državnih organa i novinarskih udruženja i samih novinara.

On je dodao da danas postoji značajno manji broj nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, značajno veći broj presuda i drugih kaznenih mera zbog napada na novinare.

"Naravno da smo u vremenu kada postoje mnogi izazovi i kada je krivično-pravni sistem i donošenje odluka u krivično-pravnom sistemu u pitanju, ali imam veliku dozu optimizma da na ovakav način kao što smo do sada radili, bezbednost novinara podignemo na jedan još viši nivo nego što je on sada", rekao je Stamenković.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić rekao je da je tokom ove i prethodne godine veliki broj novinara ubijen u intervenciji Izraela u Gazi i da se novinarstvo do sada nije nalazilo u takvoj situaciji.

Matić je rekao da je situacija, kada je bezbednost novinara u Srbiji u pitanju, sada slična kao i ranijih godina i da je registrovan sličan broj prijava.

"U poslednjih pet godina Stalna radna grupa je postala mnogo razvijenija. Formirano je preko 100 kontak-tačaka u tužilaštvima, preko 60 kontak-tačaka u policijama širom Srbije i njima se prvo prijavljuje napad na novinare u svakom delu naše zemlje", rekao je Matić.

Matić je naglasio da Stalna radna grupa od prošle godine svakog meseca organizuje posebne skupove u različitim mestima u Srbiji.