Fridom haus: Sloboda u svetu opala 18. godinu zaredom

NJUJORK - Nevladina organizacija Fridom haus objavila je novi izveštaj o stanju građanskih sloboda u svetu u kome se ocenjuje da je globalna sloboda u 2023. godini opala 18. godinu zaredom, a da su obim i razmera pogoršanja bili veliki i pogodili petinu svetske populacije.

Prema izveštaju, kojim se svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, navodi se da su 52 zemlje pretrpele pad u protekloj godini, dok je samo 21 imala poboljšanja.

Kako navodi Fridom haus, uz oružane sukobe koji su izazvali teške patnje, nefer izbori bili su među vodećim uzrocima globalne erozije slobode.

U izveštaju Srbija je i dalje kategorisana kao "delimično slobodna" i ocenjena kao zemlja sa padom sloboda u 2023. godini.

Među zemljama koje beleže pad u poslednjoj deceniji su i BiH, Mađarska, Rusija, Turska, Poljska, Malta, Indija, Tunis...

Kada je reč o Srbiji u izveštaju se navodi da je Srbija parlamentarna demokratija sa višepartijskim izborima, ali su iznete kritike da je poslednjih godina bilo narušavanja političkih prava.

U izveštaju se pominju masovna ubistva u maju prošle godine i podseća na proteste koji su posle toga usledili, kao i na proteste posle izbora u decembru, koje su, kako kažu, obeležili izveštaji lokalnih i stranih posmatrača o nepravilnostima.

U izveštaju za Srbiju kojim su obuhvaćeni predizbona kampanja i učešće političkih aktera i medija, navodi se da izborni zakoni u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali da ima manjkavosti u primeni.

Takođe se navodi da političke partije mogu slobodno da se osnivaju, kao i da birači uživaju značajan stepen slobode da donose političke odluke, ali se kritikuje odnos prema opoziciji.

Primećuje se da izborni prag za parlamentarnu zastupljenost u zemlji ne važi za stranke koje predstavljaju etničke manjine, a da žene uživaju jednaka politička prava i imaju koristi od rodne kvote na partijskoj listi.

U delu koji se odnosi na funkcionisanje institucija navodi se da je broj hapšenja i krivičnog gonjenja za korupciju porastao poslednjih godina, ali da su presude visokog profila veoma retke.

Povodom vladavine prava i i individulanoih prava konstatovano je da Ustav garantuje slobodu veroispovesti, koja se u praksi uglavnom poštuje i da su građani u mogućnosti da ostvare slobodu okupljanja, ali da radikalne desničarske organizacije i navijači koji ciljaju na etničke manjine, LGBT+ zajednicu "izazivaju zabrinutost".

Tzv. Kosovo je ocenjeno kao delimično slobodno, a od zemalja u regionu Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija svrstane su u delimično slobodne zemlje, a Hrvatska i Slovenija u slobodne.

Za Crnu Goru se navodi da su nova parlamentarna većina i vlada uspostavljeni nakon izbora 2023, čime je otvoren put ka rešavanju nedavne političke nestabilnosti. Korupcija u politici i pravosuđu ostaje problem.

Među zemljama koje su označene kao slobodne i sa najviše poena su Novi Zeland, Japan, Australija, Austrija, Finska, Belgija, Norveška, Velika Britanija, Kanada, Finska, Nemačka...

Među najgore rangiranim, ocenjenim kao neslobodne, su Sudan, Sirija, Somalija, Kina, Belorusija, Tadžkistan, Avghanistan, Saudijska Arabija, Azerbejdžan, Mjanmar, Severna Koreja, Jemen...

Kada je u pitanju situacija u svetu u izveštaju se ocenjuje da je manipulacija izborima bila među vodećim uzrocima globalne erozije slobode, a navode se Kambodža, Gvatemala, Poljska, Turska i Zimbabve, Salvador i Venecuela, kao i nasilje u Ekvadoru zbog čega je ta zemlja pala sa statusa "slobodne" na "delimično slobodnu".

Ocenjuje se i da su državni udari nastavili da uništavaju demokratske institucije i oduzimaju ljudima pravo da biraju svoje vođe i navodi da je Niger postao šesta zemlja u afričkom regionu posle Burkine Faso, Čada, Gvineje, Malija i Sudana koja je doživela državni udar od 2020. godine.

U izveštaju se napominje da je rat u Ukrajini doveo do dodatnog degradiranja osnovnih prava u "okupiranim oblastima", a intenzivniju represiju u Rusiji, a navode da su civili takođe podneli najveći teret sukoba između Izraela i Hamasa, zatim rata u Mjanmaru i u Sudanu.

Fridom haus smatra da se globalna borba za slobodu suočava sa ključnim testom ove godine tokom koje će otprilike polovina svetske populacije izaći na birališta.

Smatraju da SAD mogu igrati presudnu ulogu u širenju globalne slobode, ali da mnogo zavisi od toga da li će predsednički izbori u novembru ojačati ili oslabiti američke demokratske vrednosti, procese i institucije.

Dodaje se da će se u junu održati izbori za Evropski parlament u 27 država članica, a biraće se novi predstavnici u EP, kao i predsednik Evropske komisije, a da će Velika Britanija verovatno imati svoje prve opšte izbore od odlaska iz Evropske unije 2020.

Ova organizacija ukazuje da ako demokratije ne odgovore na ove izazove, većem broju ljudi u svetu biće uskraćene osnovne slobode 2025.

godine i poručuju da je potrebno zaštititi slobodne i poštene izbori u 2024. godini.

Fridom haus je međunarodna organizacija sa sedištem u SAD koja procenjuje stanje ljudskih prava i građanskih sloboda u 210 zemalja i teritorija i od 1973. godine objavljuje izveštaje svake godine.

Na osnovu toga zemlje su rangirane kao slobodne, delimično slobodne ili neslobodne.