Dve decenije od pažara na Hilandaru, spoljašnji radovi biće gotovi do kraja 2024. godine

BEOGRAD - Na Hilandaru je pre dve decenije, u noći između 3. i 4. marta, najrozorniji požar u istoriji ove srpske svetinje uništio i teško oštetio 5.897 metara kvadratnih ili skoro 55 odsto korisne površine, a direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić kaže za Tanjug da bi radovi na obnovi spoljašnjeg dela manastira trebalo da budu gotovi do manastirske slave Vavedenje, 4. decembra.

Naredne godine trebalo bi da budu završeni i radovi na unutrašnjem delu manastirskog zdanja, rekao je Ranđić.

"Za 2025. godinu, očekujemo da će ostati jedan deo radova na unutrašnjem uređenju Igumenarije, poslednjeg objekta koji je predmet naše obnove, a prvog objekta koji je goreo u 2004. godine. To uređenje će potrajati sigurno do polovine naredne godine", naveo je Ranđić.

 

Na pitanje šta je bio najveći izazov u procesu obnove manastira, Ranđić je rekao da je najveći izaziv bio da se neprekinu radovi, uprkos svim događajima koji su dešavali od 2004. do danas.

"Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, uprkos kovid krizi i brojnim drugim problemima. Ni jednoga dana radovi na njemu nisu prekinuti, osim onoga što su bile redovne i nužne pauze. Izuzev u vreme kovid krize, kada smo morali u prvom trenutku da evakuišemo radnike, međutim i tada smo uspeli vrlo brzo, svega dva meseca kasnije, da povratimo isti režim i tempo radova", naveo je Ranđić.

Upitan ko je najviše doprineo obnovi manastira, Ranđić je istakao da su to bili država Srbije i srpski narod.

"Srbi su ga gradili, Srbi su se o njemu brinuli, Srbi su u njemu bili monasi, čuvali su najznačajnije srpsko nasleđe i na to treba da budemo ponosni. Republika Srbija kao matična država srpskog naroda i generalno srpski narod i u otadžbini i u rasejanju", rekao je Ranđić.

 

Objasnio je da Hilandar ima specifičan status i da je pored srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa i grčko kulturno nasleđe, pošto se nalazi na teritoriji Grčke.

"Hilandar ima specifičan status. On je srpsko, duhovno, istorijsko i kulturno nasleđe par excellence. Skrenuo bih pažnju na ovaj važan detalj zbog Kosova i Metohije i sudbine srpskog nasleđa tamo. Ne sme se dozvoliti prijem lažne države Kosovo u Unesko, jer je cilj takve inicijative da se naša baština formalnim putem definitivno verifikuje kao nekakvo kosovsko nasleđe, da se otuđi od svog srpskog identiteta", naveo je Ranđić.

 

Dodaje da je i Grčka pomogla obnovu manastira Hilandar koliko je mogla.

"Postoji jedna ustanova koja se zove Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa, to je državna ustanova, u čijoj upravi učestvuju i svetogorci. Ta ustanova je zadužena od 1981. godine za brigu uopšte o svim poslovima, uključujući i zaštitu kulturnog i duhovnog nasleđa, ali i savremene potrebe infrastrukturne i ostalo. I preko te ustanove funkcioniše naša saradnja sa Republikom Grčkom", rekao je Ranđić.

Dodao je da su tako grčki stručnjaci i oni koji se bave zaštitom spomenika kulture i savremene infrastrukture učestvovali u razvoju projekata obnove i obezbeđivali izvesna sredstva.

"Republika Grčka takođe ima posebna sredstva kojima generalno pomaže Svetu Goru i svetogorske manastire, jer su oni specifičan deo grčke teritorije", rekao je Ranđić.

Kako kaže, Sveta Gora ima izvesnu autonomiju, ali predstavlja faktički poseban okrug Grčke i ta pomoć i sredstva usmerena su i prema Svetoj Gori", naveo je Ranđić.

Na sastanku Komisije za Hilandar 20. februara, konstatovano je da su tokom 2023. godine realizovani planirani radovi na objektima koji su izgoreli 2004. godine, te da su građevinski radovi na objektu Dohije završeni, kao i da je u objektu Igumenarije završena statička sanacija i da se nastavljaju građevinski radovi.

 

Pre tačno dve decenije, u plamenu je nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre.

Požar velikih razmera je uništio i oštetio skoro polovinu manastirskih zdanja.

Požar je počeo nešto nakon jedan sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka koji se naziva Igumenarija, odnosno Dohija.

Ubrzo se požar, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, proširio i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.

Odmah nakon toga je pokrenut veliki broj aktivnosti na obnovi manastira, uz obnovu građevina koje su neposredno pogođene vatrenom stihijom.

Obnova Hilandara je širok i višedisciplinaran poduhvat koji obuhvata rekonstrukciju, izgradnju, restauraciju i sveopštu zaštitu nepokretnog i pokretnog nasleđa manastira Hilandara.

Uz to, obnova Hilandara ima za cilj i obezbeđivanje održivog razvoja manastira, njegove ekonomije i uslova neophodnih za život bratstva, čuvajući jedinstveni karakter i svetost samog mesta.

Govoreći o važnosti Hilandar, Ranđić je istakao kontinuitet rada tog mesta, koje je nazvao najstarijom srpskom porodicom, koja postoji 826 godina.

"To nije biološka porodica, ali jeste duhovna porodica koja neprekinuto postoji od 1198. godine, kada su je osnovali Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi, pa onda kao ustanova, jer Hilandar je istovremeno i duhovna ustanova, koja takođe postoji od tada. Ovo je jedno od onih mesta koje predstavljaju samo po sebi apsolutni trezor svega vrlinskog što smo mi kao narod porađali", poručio je Ranđić.

 

Podsetio je da Hilandar predstavlja i prvu srpsku bolnicu, biblioteku, pa čak i veliku školu.

"Hilandar je mesto koje prosto objedinjuje sve te vekove srpske kulture, objedinjuje vreme plemstva i aristokratije, velikih vitezova koji su dolazili i podvizavali se na Svetoj Gori i monašili, vreme velike i male vlastele, objedinjuje vreme turskog ropstva kada su srpski narod i srpska crkva pokušavali da opstanu i sačuvaju svoj integritet i identitet", rekao je Ranđić za Tanjug.

On je istakao da je Hilandar kroz vekove predstavljao mesto koje je bilo inspiracija Srbima u Habsburškoj monarhiji, kao i Srbima u modernim srpskim državama.

"Objedinjuje na kraju krajeva i ono mesto za koje se kneževina i kraljevina Srbija borila, pokušavajući da iznađe ponovo svoje drevne tradicije, obnavljajući savremenu srpsku državnost. I u našem vremenu kroz ovaj požar, kroz različite vlade koje su se menjale, različite političke opcije, različite probleme sa kojima smo se mi suočavali, sve vreme je objedinjavala sve te ljude i ideju da je Hilandar blago koje ne smemo da dozvolimo da nestane", zaključio je Ranđić.