Bisenić: Papin poziv Ukrajini da podigne "belu zastavu"- dijalog se mora održati

BEOGRAD - Papa Franja pozvao je Ukrajinu da podigne "belu zastavu" i pokaže spremnost da pregovara sa Rusijom o okončanju rata, a ove njegove reči izazvale su brojne reakcije i ponegde duboko uznemirenje, naveo je novinar Dragan Bisenić i ukazao na reči generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da nije vreme da se govori o predaji Ukrajinaca i da bi to za njih bila tragedija.

Ono što je jasno, jeste papina želja da se udalji od zapadne perspektive posmatranja sveta ka multipolarnom razmišljanju, iako se to Ukrajini kao i mnogim drugima ne sviđa, ocenjuje Bisenić i ističe Franjin moto da se "dijalog mora održati, čak i ako ponekad neprijatno miriše", kao i to da je kardinal Pjetro Parolin javno i jasno stavio do znanja da se sukobi neće rešavati podelom sveta na dobro i zlo.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Papa Franja pozvao je Ukrajinu da podigne "belu zastavu" i pokaže spremnost da pregovara sa Rusijom o okončanju rata. "Ne stidite se da pregovarate pre nego što se stvari pogoršaju", rekao je on švajcarskoj televiziji RSI. Ono što neki komentatori vide kao davno zakasnelo glasanje za mir, drugi osuđuju kao potpuno pogrešno.

Papa smatra "da je najjači onaj ko sagleda situaciju, misli o ljudima, ima hrabrost bele zastave i pregovara", kako je rekao u pomenutom intervjuu. "Kada vidite da ste poraženi, da stvari ne idu dobro, morate imati hrabrosti da pregovarate", zaključio je katolički poglavar.

Ove njegove reči izazvale su brojne reakcije i ponegde duboko uznemirenje. Papa je upotrebio frazu "hrabrost bele zastave" tvrdeći da Ukrajina, suočena sa mogućim porazom, treba da bude otvorena za mirovne pregovore uz posredovanje međunarodnih sila, što su mnogi protumačili kao poziv na kapitulaciju Ukrajine. Na najvažnijoj evropskoj destinaciji kada je reč o papinim komentarima, u Italiji, njegova izjava dočekana je sa odobravanjem, uz isticanje da je papa konačno doneo "glas neslaganja".

"Samo je papa mogao imati hrabrosti da to učini. ... Da se usudi reći neizrecivo. ... Ovo je proročka vrlina, sveti skandal istine. Dve godine smo slušali bez ijednog pitanja i ostali uglavnom neaktivni, površni, uhvaćeni u zbrci stvari. ... Sukob je besneo, mrtvi su zurili u nebo išarano bučnim projektilima. Što se tiče rata u Ukrajini, živeli smo pod zagušljivom dominacijom homogenizovanog objašnjenja sveta", saopštili su italijanski komentatori.

Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler je, komentarišući papinu izjavu, naglasio da SAD podržavaju pravo Ukrajine na odbranu, kao i ukrajinsku formulu mira.

"Očigledno, podržavamo pravo Ukrajine na zaštitu", naglasio je predstavnik Stejt departmenta. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je da se ne slaže sa komentarima pape Franje da Ukrajina treba da ''smogne hrabrosti bele zastave'' da pregovara sa Rusijom o okončanju rata i poručio da Kijevu treba vojna podrška.

''Ako želimo pregovorima da se dođe do rešenja o miru, to jedino može da se postigne tako što pružimo vojnu podršku Ukrajini. Nije vreme da se govori o predaji Ukrajinaca. To bi za njih bila tragedija. Takođe, bilo bi opasno za sve nas'', rekao je Stoltenberg.

"Pre nego što ukrajinske žrtve podignu belu zastavu, papa treba da glasno i nepogrešivo pozove brutalne ruske počinioce da skinu svoju piratsku zastavu – simbol smrti i satane", rekla je predsednica Odbora za odbranu Bundestaga Mari-Agnes Štrak. "Kako bi bilo da ohrabrimo Putina da ima hrabrosti da povuče svoju vojsku iz Ukrajine radi kompenzacije", upitao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

O čemu se zapravo radi? U osnovi, papa Franjo ostaje veran svojoj liniji, kojom, međutim, ne vodi za sobom sve predstavnike Katoličke crkve. Vatikan je već u leto signalizirao da papa želi da posreduje u ratu Rusije protiv Ukrajine. Prethodno je u Uskršnjoj poslanici pozvao vernike: "Pomozite voljenom ukrajinskom narodu na putu ka miru, i bacite svoje uskršnje svetlo na ruski narod". Kijev je bio razočaran: "Pokušaj zaštite Ukrajine, koja pati i Rusije koja uzrokuje patnju ne vodi pomirenju". Još pre toga, prilikom posete Kazahstanu, papa je predstavio svoju inicijativu da razgovara s Moskvom o mogućnosti posredovanja u mirovnim pregovorima.

Jedan deo katoličke crkve i značajan deo protestantskih prelate ostaju na liniji katoličke doktrine "pravednog rata". Krajem februara, nakon prolećne generalne skupštine, Nemačka biskupska konferencija je istakla pravo Ukrajine na odbranu i opisala nemilosrdnost Rusije: "Pod ovim okolnostima, ne možemo da pozivamo na jednostrano odustajanje od nasilja, već da ponovimo apel da podržimo Ukrajinu, takođe u interesu slobodne i demokratske Evrope i Nemačke."

Bivša predsednica Saveta Protestantske crkve u Nemačkoj, Anete Kuršus, takođe se izrazila, ali na teži način. Narod čiji je identitet ugrožen mora biti u stanju da brani svoje dostojanstvo i slobodu, rekla je Kuršusova, ali ona je takođe naglasila da samo oružje ne vodi miru, već su potrebni i razgovori.

Oglasili su se i u Hrvatskoj. "Nije svaki mir dobar mir. Katolicizam uči da samo pravda može predstavljati istinski, pravedan i trajni mir. "Mir je čin pravde", rekao je starozavetni prorok Isaija. ... Horhe Bergoljo ne može skinuti kožu. ... Franjo je učinio mnogo dobrog tokom svog pontifikata, ali što se tiče ruske agresije u Ukrajini, njegove pozicije su razočaravajuće. Ako slušate šta on govori o Ukrajini, nama u Hrvatskoj može biti drago da je Jovan Pavle Drugi bio papa 1990-ih kada je naša nezavisnost bila u pitanju", zaključili su hrvatski mediji.

Posmatrači zbivanja u Vatikanu ocenjuju da su papine reči o "beloj zastavi" odmah protumačene kao poziv na predaju Ukrajine, što je "neuko i glupo tumačenje". Sam portparol Vatikana Mateo Bruni usprotivio se tumačenjima da je papa tražio kapitulaciju od Ukrajine. Oni koji su krenuli da ovo opširnije tumače, ističu da je "bela zastava" međunarodno priznata kao zahtev za primirje ili zahtev za prekid vatre. "To je znak prekida vatre ili ponuda pregovora. ... Pregovori ne znače predaju. ... A 'predaja' je strašna reč, ali nije isto što i propast. To jednostavno nije fer. Kapitulacija je tragedija, bez sumnje. Ali ne fatalna", naglašavaju upućeni u zbivanja na Trgu Svetog Petra.

Šta iz ovoga sledi? Vatikan ostaje u svakom slučaju snažna poluga svetskog uticaja, dok papa Franja ovakvim pristupom stvara prostor za fleksibilnije delovanje katolicizma u svetu. Katolicizam je, ne zaboravimo, globalna ideologija koja se u vreme Hladnog rata takmičila s komunizmom i kapitalizmom, a papa Jovan Pavle II bio je nezamenljivi partner u okončanju Hladnog rata. Njegovi naslednici, Benedikt (Racinger) i Franja suočili su se sa, svako sa svojim, ratnim izazovima. U vreme Benedikta bila je to Islamska država, a papa Franja nastoji da ima konstruktivnu ulogu u strateškom i geopolitičkom sukobu.

Ekspert za Vatikan, Marko Politi, ocenjujući kako papa shvata svoju ulogu u globalnim političkim krizama kaže: "Vatikan je tradicionalno nestranački. Franjo je na čelu svetske crkve i ima globalnu perspektivu o strateškim sukobima".

Ono što Papa radi je u najmanju ruku dosledno – izbegava klasifikaciju dobra i zla i obraća se onima u ovom ratu sa kojima se može da se razgovara. Da li to odgovara takozvanim hrišćanskim vrednostima, na kraju krajeva, nije važno, one nikada nisu bile večne. Papine reči objašnjavaju, između ostalog, kakvu bi ulogu mogli da imaju papa i Vatikan u mirovnom procesu. One pokazuje koliko Vatikan može da razmišlja konkretno i realno u vreme krize.

Ono što je jasno, jeste papina želja da se udalji od zapadne perspektive posmatranja sveta ka multipolarnom razmišljanju. Ukrajini kao i mnogim drugima to se ne sviđa. Crkva je sa narodom, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedelju u svom večernjem video obraćanju. "A ne dve i po hiljade kilometara daleko, negde, da virtuelno posredujete između nekoga ko želi da živi i nekoga ko želi da vas uništi".

"Dijalog se mora održati, čak i ako ponekad neprijatno miriše", Franjin je moto. A kardinal državni sekretar Pjetro Parolin javno je i jasno stavio do znanja da se sukobi neće rešavati podelom sveta na dobro i zlo.