Osnivač Tanjuga Moša Pijade umro na današnji dan 1957. godine

BEOGRAD - Moša Pijade, slikar, novinar, političar, osnivač novinske agencije Tanjug, predsednik Skupštine FNRJ, umro je na današni dan 15. marta 1957. u Parizu.

Pijade je rođen i odrastao na beogradskom Dorćolu gde je tada, i vekovima ranije, živela zajednica sefardskih Jevreja. Brojne važne i zaslužne ličnosti srpske istorije, kulture, ekonomije, nauke, žurnalistike, izrasle su u toj sredini.

Rođen je 4. januara 1890. godine. Po starom, u Kraljevini Srbiji tada važećem julijanskom kalendaru, bio je to 22. decembar 1889.

U rodnom Beogradu pohađao je osnovno i gimnazijsko obrazovanje. Bio je takođe polaznik Slikarske škole, koju je osnovao Kiril Kutlik 1895. Učenici te škole bili su veliki srpski umetnici poput Nadežde Petrović, Borivoja Stevanovića, Milana Milovanovića, među njima i Moša Pijade. U to vreme više je nije vodio sam Kutlik, nego Rista i Beta Vukanović.

Slikarstvo je potom učio i u Minhenu i Parizu, gde je boravio od 1906. do 1910. Po povratku u Srbiju, osim slikarstva i dekoracije, posvećeno se bavio novinarstvom. Radio je i takođe kao nastavnik crtanja, između ostalog i u novoslobođenim krajevima na jugu, posle 1913, u Ohridu.

Bio je među važnim saradnicima beogradskog dnevnog lista "Pravda", uoči i neposredno nakon Prvog svetskog rata, aktivan pritom u novinarskim asocijacijama.

Iako osvedočeni srpski patriota, što se jasno videlo iz njegovog žurnalističkog rada, posle Prvog svetskog rata opredeljuje se sasvim levo, u političkom smislu. Bilo je to vreme široke popularnosti takvih ideja, ne samo kao posledica revolucionarnih promena u Rusiji 1917.

Razorne posledice Svetskog rata upravo okončanog krajem 1918, bile su vidljive na svakom koraku. U opštoj apatiji, sivilu i osećanju beznadežnosti, idejni sklop koji je doneo boljševički prevrat u Rusiji, mnogima se činio kao nova nada, perspektiva srećnije budućnosti. Otuda brojne revolucionarne tendencije širom onovremene Evrope, pa i kratkotrajne vlade po sovjetskom uzoru u Mađarskoj, nemačkim zemljama, i drugde.

Godine 1919. Moša Pijade pokretač je lista "Slobodna reč". Na samom početku 1920, postaje član Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) utemeljene na Kongresu ujedinjenja, aprila 1919. u Beogradu. Ona je na drugom kongresu, održanom u Vukovaru juna 1920. godine, preimenovana u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). Učesnik je Vukovarskog kongresa, aktivan je u tadašnjem centralnom glasilu te partije "Radničke novine".

Na izborima 1920. u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, KPJ osvaja 12,4 odsto glasova, odnosno 58 poslaničkih mesta u Skupštini, što znači da je bila treća ili četvrta politička organizacija po snazi u državi. Moša Pijade tada postaje odbornik Beograda. U vodećim gradovima predstavnici KPJ su izabrani za gradonačelnike.

Njen rad je potom zabranjen decembra 1920. dekretom poznatim kao Obznana. Pošto je jula 1921. Alija Alijagić ubio ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, usledio je Zakon o zaštiti države, kojim je KPJ proglašena za terorističku organizaciju.

Ilegalni rad je međutim nastavljen. Moša Pijade tada postaje član ilegalnog Izvršnog odbora KPJ. Posvećen je izgradnji sindikalnih organizacija pod neformalnim okriljem komunista. Nedeljnik "Slobodna reč" koji Pijade vodi, postaje nezvanično glasilo KPJ.

Među osnivačima je Nezavisne radničke partije, 1923. godine. Uređuje njeno glasilo "Radnik", potom nakon zabrane i "Okovani radnik". Radi zatim za ilegalni list "Komunist" odnosno štampariju CK KPJ. Pošto je ona otkrivena 1925. uhapšen je. Osuđen je na dvadeset godina. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Tu upoznaje Josipa Broza Tita.

Pored ostalog preveo je Kapital, prva dva toma, koje će 1933/34 objaviti ugledni Svetomir Lazarević, u ediciji Kosmos, pod okriljem znamenitog Gece Kona. Prvi (1933) i drugi tom (1934). Tiraž je bio čak 5.000. Prevodilački pseudonim tom prilikom bio mu je M. Porobić. Pomagao mu je, u tom poslu, Rodoljub Čolaković (pseudonim R. Bosanac). Na robiji je takođe preveo "Bedu filozofije", "Kritiku političke ekonomije".

Oslobođen konačno aprila 1939, nakon 14 godina, ponovo je zatvoren od januara do aprila 1940. Prisustvuje Petoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. u Zagrebu, kada je izabran za člana CK.

Učesnik je ustanka u okupiranoj Jugoslaviji 1941. od samog početka. Od decembra 1941. nalazi se u Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačkog pokreta. Najviše se bavio problematikom pozadine.

Među tvorcima je Fočanskih propisa, februara 1942, kojima je regulisana organizacija Narodnih odbora na oslobođenim teritorijama, kao i druga pravna problematika. Njihov nastavak biće ustrojavanje AVNOJ.

Za zasedanje AVNOJ vezana je njegova inicijativa da se obrazuje teritorijalna jedinica autonomije Srba u Hrvatskoj. Prema drugim tumačenjima ideja je bila stvaranje posebne jedinice koja bi uključivala i Bosansku Krajinu. Vladimir Dedijer je docnije tvrdio da je to bila zajednička inicijativa njih dvojice. Svejedno, predlog je odmah odbačen.

Na Drugom zasedanju, novembra 1943. Moša Pijade postaje potpredsednik AVNOJ.

Uoči zasedanja, 5. novembra, oglasio se Tanjug, novinska agencija koju je on osmislio i za koju je u prvo vreme radio, po svedočenjima, danonoćno. Već tih prvih meseci, Tanjug je osvojio međunarodno priznanje.

Po oslobođenju zemlje uglavnom se nalazio na pozicijama vezanim za Saveznu Skupštinu. Rukovodio je Ustavotvornim i Zakonodavnim odborom.

Potpredsednik je savezne Vlade 1953/54, potom je do smrti 1957. predsedavajući Savezne Skupštine.

Bio je član Politbiroa CK. Radio je na prvobitnim ustavnim rešenjima socijalističke Jugoslavije. Prisustvovao je Mirovnoj konferenciji u Parizu.

Godine 1950. novembra, postao je redovni član SANU, tada SAN, Srpska akademija nauka, Odeljenja društvenih nauka.

Ostavio je za sobom, koliko se zna, 120 slikarskih dela, kao i stotine crteža i skica. Smatra se da je približno dve trećine izgubljeno.

Upamćen je kao ličnost kojoj je bilo moguće obratiti se za pomoć. Brojni pripadnici beogradskog građanstva spaseni su njegovim zalaganjem od najtežih kazni, po okončanju okupacije, i nadalje u drugoj polovini četrdesetih i ranih pedesetih.

Upravo je Moša Pijade presudno pomogao da budu očuvani fruškogorski manastiri , odnosno ono što je od njih ostalo nakon Drugog svetskog rata. Razorile su ih većinom hrvatske ustaše.

Vladika Makarije svedočio je da je u vreme najtežeg položaja Srpske crkve, kada su lokalni moćnici u Vojvodini planirali da do kraja sruše fruškogorske manastire, pošto im je kako su tvrdili, bio potreban građevinski materijal, čitava akcija obustavljena zahvaljujući njegovom obraćanju vlastima u Beogradu. Moša Pijade je, kada mu se vladika Makarije obratio, potpuno obustavio čitavu nerazumnu inicijativu. Makarije, svetovno Dragutin Đorđević (Koceljeva, 1903 – Novi Sad, 1978) bio je episkop budimljansko polimski od 1947, potom sremski do 1978.

Moša Pijade umro je od srčanog udara, u Parizu, tokom službene posete Britaniji i Francuskoj, gde je predvodio parlamentarnu delegaciju. Imao je 67 godina.