U Čačku počeo kongres hirurga

ČAČAK - Redovni sastanak Hururške sekcije Srpskog lekarskog društva (SLD) održava se danas u Čačku sa ciljem razmene iskustava, sticanja novih znanja i unapređenja hirurške prakse u Srbiji.

Ognjan Skrobić sa Prve hirurške klinike u KCS i generalni sekretar Hirurške sekcije SLD rekao je da Hirurška sekcija predstavlja krunsko i osnovno udruženje hirurga u Republici Srbiji pri Srpskom lekarskom društvu, samim tim i najmasovnije, kao i da je koncept sastanaka da se širokim izborom tema iz hirurgije obuhvate najsavremeniji stavovi i da se prihvate svetski vodiči u lečenju konkretnih obolenja.

"Na današnjem sastanku imamo dva uvažena gosta iz inostranstva, profesora iz Londona Hektora Viklu koji će pričati o transplatacijama tankog creva i jetre i profesora Bogevskog iz Hamburga koji je svetski priznat ekspert u oblasti hirurgije jetre, pankreasa i žučnih puteva", rekao je Skrobić.

Prema njegovim rečima srpska hirurgija ima jedan dobar pozitivan pomak, gde se sve više razvija minimalno invazivna hirugija, a da u nekim svojim oblastima klasične hirurgije već odavno, i po imenima a i po centrima, je poznata i prepoznatljiva u Evropi.

Direktor i hirurg Opšte bolnice u Čačku, Dejan Dabić istakao je zadovoljstvo i čast koja im je ukazana za organizaciju sastanka hiruga u Srbiji.

"Ovi skupovi su jako dobri jer se srećemo sa kolegama iz drugih gradova i inostranstva i razmenjujemo iskustva i na taj način unapređujemo rad u svojim bolnicama i klinikama. Pošto jedemo isti hleb, a i mnogi od nas su prijatelji ovo je i jedan način da se vidimo", rekao je Dabić.

Neurohirurg i klinički neurofiziolog Branko Đurović podsetio je na jednog od osnivača savremene srpske hirurgije Vojislava Subotića, koji je 1904. godine, na stručnom sastanku Srpskog lekarskog društva referisao jednog svog pacijenta koji je imao prelom slepočne kosti lobanje.

Prilikom toga, rekao je, došlo je do lezije srednje menigijalne arterije i posledičnog epiduralnog hematoma.

"Tako da je profesor Subotić sa tim pacijentom, koga je tada operisao, postavio i temelje neurohirurgije. Kao što sam rekao sve potiče od opšte hirurgije i verovatno će sve i da se završava sa opštom hirurgijom", kazao je Đurović.

On je rekao da se prate savremeni postulati i da mladi naraštaji moraju da prate visoko sofisticirane tehnološke procedure, iako je sve vezano za hiruga i pojedinca sada je neophodna i softverska veština.

Biljana Marić, načelnica hirurgije u Opštoj bolnici Čačak rekla je da se u toj bolnici pretežno bave laparaskopskim temama ali da ima i drugih aktuelnih u današnjem hirurškom radu.

"Za hirurge je od ogromnog značaja da prate i da budu stalno u toku šta se dešava, da ne kažem da je to na nekom dnevnom nivou i ovakvi skupovi su od ogromnog značaja za nas. Mi smo mali kolektiv ali vredan i radan, jako nam je značajno da prisustvujemo i na drugim mestima, a posebno kada se to dešava u našem gradu", kazala je Marić.

Pomoćnik gradonačelnika za oblast društvenih delatnosti Miroslav Petković rekao je da je skup prillika da se 400 lekara upozna sa tim šta je to grad Čačak uradio u prethodnom periodu, aludirajući na potpunu rekonstrukciju porodilišta 2017. godine, otvaranje angio sale.

"Do sada je urađeno 7.500 intervencija, a 2.000 života je spašeno upravo u toj sali. Država je uložila 22 miliona dinara, a grad Čačak osam miliona za parking bolnice. U našoj bolnici funkcionišu tri skenera, savremeni ultrazvučni aparati a imamo i sjajnu opremu za dijagnostiku što će omogućiti našim sugrađanima da ne idu u neke druge zdravstvene centre, već mogu da se leče upravo u svom gradu", kazao je Petković.

Prema njegovim rečima najveće ulaganje države, na čemu se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jeste magnetna rezonanca za koju je izdvojeno 175 miliona dinara, a koja je stigla u Čačak i koja je već u funkciji.

"Grad Čačak je u prethodnom periodu uložio 135 miliona u ozakonjenje objekata naše bolnice. Mi uskoro krećemo sa izgradnjom hiruške bolnice na 27.000 kvadratnih metara, a ovi postojeći objekti će biti pretvoreni u internistički blok. Vrlo brzo ćemo na površini od 10 hektara imati 55.000 kvadrata bolničkih objekata. Iako je Čačak izgradnjom autoputeva postao saobraćajni centar, što smo već tradicionlano privredni i kulturni i sportski centar, svakako na ovaj način postajemo jedan od značajanih zdravstvenih centara u Srbiji", rekao je Petković.

Predavanje na temu kombinovane transplantacije jetre i tankog creva od živog donora održao je Hektor Vilka Melendes iz Kings Kodledž Hospitala, koji je rekao da je to zahvat koji se radi kod posebne vrste pacijenata.

"Mislim da je veoma bitno da u Srbiji počne da se razmišlja o transplantacijama jetre, kako bi se steklo iskustvo neophodno za ovakve vrste veoma kompleksnih operacija", rekao je Melendes.

On je dodao da je pre nekoliko godina postojala inicijativa da se krene sa transplantacijama jetre u Srbiji kao i da je jedan srpski doktor bio na praksi u Kings Koledž Hospitalu, ali da je za tu vrstu lečenja ipak potrebno vreme.

Dean Bogoevski sa hirurške klinike Asklepijus u Hamburgu predstavio je srpskim kolegama "hamburški zahvat" koji se odnosi na hirurški tretman hroničnih pankreatitisa.

"To su pacijenti koji imaju hronični problem sa pankreasom, etiologija je u najvećem broju slučajeva hronični alkoholizam, a pošto ti pacijenti žive relativno dugo, ti se simptomi pojavljuju u relativno ranoj fazi života negde oko 25, 30 godina života i onda imaju još 30, 40 godina života sa hroničnim bolovima, sa čestim intervencijama, endoskopskim čestim punkcijama tih pseudo cista, tako da hirurška terapija u tretmanu ovih pacijenata je dominantna u odnosu na endoskopsku terapiju", rekao je Bogoevski.