Veljko Prodanović: Ljudski faktor bitan u rasuđivanju grešaka veštačke inteligencije

BEOGRAD - Veljko Prodanović iz Instituta za veštačku inteligenciju izjavio je danas da odgovori veštačke inteligencije ne moraju uvek da budu tačni, zbog čega je i dalje ljudski faktor jako bitan u rasuđivanju grešaka.

Prodanović je za Tanjug rekao da čovek ponekad previše veruje veštačkoj inteligencija i ukazao da ona, kao i svaka osoba, može da pogreši i u tome deluje jako ubedljivo.

Prema njegovim rečima, ljudi previše veruju odgovorima veštačke inteligencije koji ne moraju svaki put da budu tačni, zbog čega je neophodno da čovek koristi svoje rasuđivanje kako bismo znali kada veštačka inteligencija greši, jer je ljudski faktor i dalje jako bitan.

Prodanović navodi da je Institut za veštačku inteligenciju zadužen za razvoj istraživanja, ali i za primenu veštačke inteligencije u industriji, kako u Srbiji tako i u regionu i svetu,

"Imamo pet velikih oblasti kojima se bavimo, to su kompjuterska vizija, biomedicina, interakcija između kompjutera i ljudi, zeleni AI što se tiče zaštite životne sredine i pametne fabrike. Osnovan je u Novom Sadu, ali imamo predstavništvo u Beogradu, Nišu i Kragujevcu", naveo je Prodanović.

Ekspert za strateške komunikacije Darko Soković kaže da se na globalnoj konferenciji Gugl "Kalud nekst" u Las Vegasu, na kojoj je jedna od tema bio i razvoj veštačke inteligencije, pokazalo da veliki biznisi poput Gugla i Majkrosofta znaju u kom pravcu se kreće veštačka intleigencija.

"Guglu je tema da li će opstati ili ne upravo da li će ulagati u veštačku inteligenciju. Odredili su i opredelili da to bude njihov glavni pravac razvoja u narednih pet ili 10 godina. Mislim da ćemo za par godina kada kažemo da ćemo nešto proguglati, misliti zapravo da ćemo uzeti veštačku inteligenciju da nešto reši, a ne samo naći na internetu", ocenio je on za Tanjug.

Soković kaže da Gugl, kao i mnoge druge velike kompanije, želi da postane globalna infrastruktura za rešenja iz veštačke inteligencije, odnosno tehnologije koja, smatra on, ima mogućnost da tranformiše živote ljudi.

Prema njegovim rečima, ljudi kontorlišu tehnolgije u onoj meri u kojoj su spremni da se s njima hrabro suoče i da ih koriste kao alat, a dokle god čovek upravlja nekim sadržajem ili tehnologijom, veštačka intelogencija može biti pod kontrolom.