Klimatolog Vladimir Đurđević: Požari na deponijama veoma opasni, najbolja zaštita je boravak u zatvorenom

BEOGRAD - Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je danas, povodom požara koji je izbio na deponiji Duboko kod Užica, da su požari na deponijama veoma opasni u smislu zagađenja vazduha zato što se na deponijama odlaže najrazličitiji otpad čije sagorevanje emituje veliki spektar zagađujućih materija koje mogu biti opasnije od zagađujućih materija tokom zimskih meseci.

On je za Tanjug rekao da je, kada dođe do požara na deponijama, najbolja zaštita boravak u zatvorenom prostoru i dodao da ti požari mogu značajno da naruše kvalitet vazduha zbog čega je neophodno je da postoji neka vrsta opreza i pravovremeno izveštavanje građana o požaru.

"Kod nas u zemlji nisu vršena ili su veoma retko vršena merenja šta se tačno nalazi u dimu koji dolazi iz požara na deponijama i zbog toga možda nismo sigurno šta sve u dimu postoji. Ta merenja bi trebalo da budu vrlo specifična, skoncentrisana na to što je produkt sagorevanja na deponiji i vrlo je teško dati tačan spisak svega što postoji u tom dimu", naveo je klimatolog.

Kada je reč o zaštiti u slučajevima kada dođe do požara na deponijama, Đurđević kaže da standardne maske koje su se koristile tokom pandemije korona virusa mogu da štite u nekom obimu ali ne u potpunosti jer su gasovi jedan deo produkta sagorevanja, čiji su molekuli toliko mali da prolaze kroz sve filtere.

"Najbolja zaštita kada gore deponije je da se građani obaveste i da pokušaju da provode što manje vremena napolju, da provode vreme u zatvorenim prostorijama u kojima ne ulazi vazduh iz spoljne sredine, dve dok opasnost od zagađujućih materija ne prođe", objasnio je on.

Andreja Stojić iz Instituta za fiziku rekao je danas da iako postoje druge materije koje su same po sebi opasne i koje sagorevanjem dovode do emisije još opasnijih materija, sagorevanje plastike usled požara na deponijama je najopasnije zato što je plastika organskog materijala.

"Materije koje se odnose na deponije uglavno su organskog porekla, njihovim sagorevanjem nastaju brojna jedinjenja koja ne postoje u prirodi i veoma loše utiču na zdravlje ljudi. U to spadaju od ispaljivih organskih jedinjenja, preko organoghlornih jedinjenja i mnogih drugih koji su toksično mutogene i kancerogene za ljudsko zdravlje", objasnio je on za Tanjug.

Stojić kaže da sve maske koje su namenjene da štite od čestica neće pomoći u zaštiti prilikom požara na deponijama, ocenivši da su u takvim situacijama sistemi za rano upozoravanje i aktivacija svih resursa društva u cilju sanacije kriznih situacija najbolji način prevencije.

"Od situacije do situacije sigurno da se za početak izmere konstituenti u vazduhu, da se vide kolike su koncentracije u pitanju, gde odlazi dim koji se emituje tom prilikom i da se shodno tome određene akcije sprovedu", naveo je on.

Direktor JKP Duboko Užice Momir Milovanović izjavio je danas da je požar koji je izbio na deponiji Duboko kod Užica lokalizovan, da je sprečeno njegovo dalje širenje i da se trenutno radi na smanjivanju površine koja je zahvaćena požarom.

Kako je naveo, u narednih par dana će požar biti u potpunosti saniran, a glavni cilj JKP Duboko je sprečavanje pojave otvorenog plamena na deponiji, kao i dima koji se pojavljuje sagorevanjem materija koje se nalaze u samom telu deponije.

Milovanović je za K1 televiziju rekao da je angažovan veliki broj mehanizacije u cilju gašenja ovog požara, preko preko 70 raznih voznih jedinica i osam cisterni koje kvase taj otpad i koji se prekriva zemljom kako bi se sprečilo dalje širenje dima.

"Sam teren koji je izabran da bude telo deponije nije na ravnom mestu i to nam otežava uslove da možemo lakše da saniramo požar. Što se tiče preduzeća mi preduzimamo sve mere da se ovakve stvari ne dešavaju. Stvorili smo uslove da bageri i budložeri mogu da priđu tom delu, demo od najniže tačke, pošto se tim penje naviše, sa vrha deponije kvasimo taj otpad da smanjimo njegovu temperaturu, a sa nulte tačke bagerima prekopavamo otpad i zatrpavamo ga zemljom", objasnio je direktor JKP Duboko.

Milovanović kaže da se prethodnih šest godina desio jedan požar u martu ove godine koji je trajao desetak dana, a koji je JKP Duboko sanirao svojom mehanizacijom, uz pomoć tri privatne firme.

"Požar se desi u dubini deponije i vi ne možete da ugasite požar dok ne iskopate opožarenu površinu. U prethodnih pet godina se nisu dešavali ti požari. Uzrok može da bude veliki, sam hemijski proces koji se dešava u telu deponije i svi materijali koji se odlažu su gorivo u telu deponije. Takođe zavisi i od vremenskih prilika, ako je izložene staklo kada su velike temperature onda može da zapali karton", naveo je on.

Na pitanje kada je planirano proširenje deponije, Milovanović je rekao da se dugo godina priča o samom proširenju jer je specifičan prostor koji je izrabran za ovu deponiju, ali dodao da će, prema poslednjim informacijama, tender za izvođača radova na proširenju i stabilizaciju deponije biti pušten u petak.

"Urađene su priprmne radnje, izrabrani su konsultanti Evropske banke koji će tu proceduru voditi i onda ćemo pripremati tendersku dokumentaciju i da će to u petak biti pušteno za izvođača radova, da će tender trajati 45 dana", rekao je on.