Dragana Košević: Srčana slabost odnese tri puta više života od malignih bolesti

BEOGRAD - Od srčane slabosti u svetu umire tri puta više ljudi nego od malignih bolesti i veoma je važno upoznati se sa simptomima da bi rano otkrivanje moglo da dovede do adekvatnog terapijskog lečenja, rekla je danas dr Dragana Košević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Ona je za Tanjug objasnila da je srčana slabost zapravo slabljenje srčanog mišića, koji kad oslabi - dolazi do ozbiljnih problema.

 

 

"Razlog slabljenja srca i srčanog mišića su pod broj jedan bolesti krvnih sudova koji su posledica loše i neadekvatne ishrane. Komplikacije poput nfarkta su češće upravo u zimskim periodima kada se unosi više masnoća i soli, što dodatno pogoršava stanje", naglasila je dr Košević.

Ističe da kada postoji srčana slabost, srce ne može da ispumpa dovoljno krvi u čitav organizam i tada pacijenti osećaju nedostatak vazduha, zamaranje...

"To je znak da se obrati pažnja i da se ne banalizuju simptomi i neophodno je da obave osnovni kardiološki pregled", kaže ona.

Košević je ukazala na podatak da danas ne postoje starosne granice kod tog oboljenja, a sve usled, kako kaže, modernog načina života.

"Pre 20 godina retko se javljao neko od mlađih sa srčanim popuštanjem, a sada su granice zaista spuštene veoma nisko. Razlog je način života, visoki procenat gojaznosti u populaciji, visok krvni pritisak..bez obzira na to koliko godina imate ako se zamarate, osećate nedostatak vazduha, imate suv nadražajan kašalj - treba obaviti osnovni pregled kod kardiologa, jer kada dođe do otoka nogu i stomaka tada je uzelo maha", apelovala je doktorka.

Ističe da ukoliko se oboljenje prepozna na vreme lečenje je mnogo efikasnije.

 

 

Dodaje da je tokom dijagnoze najbitnija dobro uzeta anamneza i simptomi bolesti, a da se na osnovnom kardiološkom pregledu meri pritisak, zatim se rade EKG i uktrazvuk srca koji daju podatke o tome u kom stanju je srce.

"Posebno u kovid eri moramo biti svesni da vrlo često imamo pacijente koji imaju upravo simptome srčane slabosti i to je jedan od faktora rizika i znak da je nakon kovida kardiološki pregled jedan od osnovnih", kazala je Košević.

Navela je podatak da je u Americi obolelih od srčane bolesti oko 6.5 miliona ljudi, dok je u Evropi 10 miliona registrovanih.

"Veliki broj pacijenata od srčanih bolesti imamo i u Srbiji. Svaki treći pacijent stariji od 65 godina ima neki od simptoma. Šećerna bolest, virusne bolesti, hipertenzija, sve to ukoliko se ne leči dovodi do srčane slabosti", objasnila je.

Centar za srčanu slabost Instituta Dedinje u svojoj strukturi ima ambulantu gde dolaze pacijenti iz cele Srbije, dodaje doktorka i naglašava da veoma često lekari primete nelečene bolesti srčanog mišića.

"Pušenje pogoršava stanje na krvnim sudovima, a mi pacijentima dajemo, pored lečenja i savete o načinu života. Pre svega, kretanje i ishrana su jako važni u sklopu lečenja i prevencije srčane bolesti, jer kad dođe već do lečenja tada se stvari dalje komplikuju. Kada je reč o lečenju, postoje algoritmi koji se koriste u čitavom svetu, preporuke od prošle godine i dva leka koja su izuzetno bitna u lečenju srčane slabosti", rekla je Košević.

Ona, međutim, upozorava na to da srčana slabost ima evoluciju, te da kada dođe do poslednje faze bolesti jedini način lečenja je transplantacjia srca.

"Srbija se ne može pohvaliti sa donorima i to nas brine, jer je veliki broj pacijenata koji zahtevaju transplantaciju srca a donora nema. I zbog toga bih poslala apel da se svest o doniranju organa podigne na viši nivo. Spas za bolesnike koji čekaju na transplantaciju mi u Centru pronalazimo u pumpama i to kao most do transplantacije. Od pre četiri godine i ugradnja veštačkog srca što spašava pacijenta da bi mu ostali vitalni organi zdravi do transplantacije", objasnila je doktorka.

Zaključuje da Srbi vole da se hvale da nisu išli kod lekara i istovremeno apeluje na građane da odlaze na redovne sistematske preglede i vode računa o ishrani i načinu života.