Zlatibor Lončar: Nastavak digitalizacije biće prioriteti Ministarstva zdravlja u novom mandatu

BEOGRAD  - Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je danas da će nastavak digitalizacije u zdravstvu, uvođenje eBolovanja i eKartona, biće prioriteti Ministarstva u novom mandatu.

"Pacijenti neće više morati da ponavljaju analize i nose ih od ustanove do ustanove, a mi ćemo imati jasan uvid šta imamo na stanju od lekova, koliko imamo zaposlenih i kako se troši novac", rekao je Lončar na sednici članova Saveza za zdravstvo NALED-a i dodao da je samo uvođenje eRecepta donelo uštede od 30 miliona evra, saopštio je NALED.

Prema njegovim rečima, neophodno je da građani znaju šta koliko košta i da bi integracija sa privatnim sektorom bila moguća, prvi korak jeste da se formiraju cene usluga.

On je dodao da, po ugledu na druge razvijene zemlje, po završetku lečenja u javnim ustanovama, pacijenti treba da dobijaju račune, koje ne bi platili, ali bi znali koje iznose je njihovo osiguranje pokrilo.

U saopštenju se navodi da je istraživanje NALED-a koje je obuhvatilo 1.500 lekara pokazalo da većina u proseku potroši oko 40 odsto radnog vremena na papirologiju, što ih ometa da efikasnije rade svoj posao.

Dodaju da je zato digitalizacija procedura prvi prioritet NALED-a, što je prepoznao i USAID koji putem projekta CHISU, pruža podršku unapređenju zdravstvenog ambijenta u više od 20 zemalja širom sveta.

"Pored većih reformskih poduhvata kao što su završetak uspostavljanja eKartona, eUputa i eBolovanja, podržavamo i rad Ministarstva na drugim projektima poput uvođenja sistema za redove čekanja u Urgentnom centru. Nastavićemo sa radom i kroz Koordinaciono telo za digitalizaciju u zdravstvu, a kao jedan od prioriteta vidimo i usvajanje podzakonskih akata koja nedostaju, a koja definišu put kojim ćemo dalje ići", poručio je predsednik Saveza za zdravstvo u NALED-u i partner u kompaniji Heliant Vukašin Radulović.

Kao drugi prioritet predstavnici Saveza za zdravstvo nominovali su unapređenje mogućnosti za pacijente da prime savremene terapije i dobiju inovativne lekove u Srbiji, pre svega o trošku države.

Prvi korak jeste donošenje novog Zakona o lekovima, jer je važeći star već 14 godina, nije usklađen sa EU standardima i onemogućava lekovi brže budu dostupni na našem tržištu.

Takođe, neophodno je i ubrzati izdavanje dozvola za klinička ispitivanja novih lekova, koje u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim evropskim zemljama.

Zbog toga naša zemlja može da izgubi milione evra, a pacijenti kojima su preko potrebni novi lekovi da ostanu bez nade u izlečenje.

Povećanje broja kliničkih studija, s jedne strane privlači investicije za ulaganja u nove zdravstvene usluge, opremu i infrastrukturu, lekari se dodatno edukuju i uključuju u savremene metode, a pacijenti dobijaju najmoderniju terapiju i pre nego što ona postane dostupna na tržištu.

Članovi NALED-a su poručili da privatni sektor u Srbiji nastavlja da raste i da trenutno okuplja više od 25.000 medicinskih radnika, od toga 5.000 stalno zaposlenih lekara.

Naveli su da je sistem spreman za dalju integraciju sa državom, najpre kroz deljenje podataka i umrežavanje informatičkih sistema, a zatim i kroz proširenje saradnje po pitanju pružanja usluga državnog zdravstva o trošku RFZO, što je sada praksa samo za četiri usluge, a kako ocenjuju to bi smanjilo liste čekanja i olakšalo pristup građanima.