Babić: Nacrti studija pokazali da projekat "Jadar" može da bude bezbedno realizovan

BEOGRAD - Glavna zastupnica Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić izjavila je danas da su nacrti Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar", na kojima je radilo više od sto domaćih i međunarodnih stručnjaka uključujući i 40 univerzitetskih profesora, naučno pokazali da ovaj projekat može da bude bezbedno realizovan u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, napomenuvši da ne postoje razlozi za brigu.

Ona je za K1 televiziju istakla da je projekat "Jadar" veliki projekat i velika šansa za Srbiju, ne samo u smislu litijuma već i u smislu drugih industrija koje ovaj projekat može da privuče.

Babićeva kaže da je cela debata oko projekta, na osnovu dezinformacija i lažnih informacija, započeta u trenutku kada studije o proceni uticaja na životnu sredinu nisu bile razvijene na nivou da bi to moglo da se objavi i da se razgovara na osnovu tih činjenica.

"Mi smo svedoci sa ovim projektom jedne nezapamćene kampanje širenja dezinformacija, laži i zastrašivanja ljudi. Nismo ćutali, mi smo se trudili da odgovorimo na svaku netačnu vest i lažnu informaciju, ali naš glas se nije čuo", navela je ona.

Babićeva napominje da je kompanije Rio Tinto objavila nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu kako bi zaustavila dezinformacije, ocenivši da je projekat bio politizovan.

"Mi kao kompanija se ne bavimo politikom, tu smo da radimo svoj posao. Mi smo tu da pružimo sve činjenice, stručnjaci koji rade na projektu da objasne projekat i sada jeste pravo vreme da razgovaramo o projektu. Ne postoji razlog za bojazan. Mi smo pozvali sve, pozivamo i one koji govore protiv projekta da se upoznaju sa studijama, da dođu da razgovaraju sa nama", poručila je ona.

Kako je objasnila, kompanija Rio Tinto je započela razgovore prvenstveno sa lokalnim stanovništvom kako bi odgovorila na sva pitanja koja ljude najviše brinu i otklonila strah, sumnju i brigu koji su nastali zbog raznih dezinformacija.

"Razgovarali smo sa preko 3.500 građana Loznice i okoline gde smo pričali i o netačnim tvrdnjama koje se tiču i sumporne kiseline, i vode, zaštite vazduha, šta se dešava sa poljoprivredom. Pokrenuli smo kampanju da informišemo sve o činjenicama u trenutku kada smo došli do ovih verzija nacrta studija koje imamo, objavili smo nacrte studija, pozvali smo sve da nam daju komentare. Čak i na sajtu imamo formular gde ljudi mogu da ostave komentar", navela je ona.

Babićeva napominje da su tvrdnje da te čestice nagrizaju kožu, da će ljudi imati problema sa plućima, da svako ko živi u radijusu od 20 kilometara će biti ozbiljno zdravstveno ugrožen - netačne informacije koje razni ljudi plasiraju.

Prema njenim rečima, danas postoji velika peticija koja se zasniva na neistinama i koja izaziva strah kod ljudi, jer svako ko pročita takve stvari se uplaši, zbog čega smatra da svi treba da se upoznaju sa činjenicama, da postavljaju pitanja kako bi se otklonio strah.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić izjavio je danas da se podzemna eksploatacija litijuma u okviru projekta "Jadar" može bezbedno ekološki sprovesti, odnosno da nema uticaja na okolnu životnu sredinu, na podzemne vode, zemljište i vazduh.

Kako je naveo, onog momenta ukoliko projekat ponovo zaživi, i ako se vrati prostorni plan, dobija se finalni dokument koji se zove Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne nacrt, istakavši da po zakonu u toj studiji moraju da budu navedeni svi koji su radili

"Ja sam učestvovao na izradi za podzemnu eksploataciju, svi stoje iza onoga što su napisali. Mislim da je to malo spekulacija i manipulacija da nema imena. Da li bi ljudi bolje sudili o toj studiji kada bi sada videli 10, 15 imena ili će čitati šta piše u studiji?", rekao je profesor za K1 televiziju i dodao da će se imena ljudi koji su radili studiju pojaviti onog momenta kada ti dokumenti postanu zvanični.

Cvijetić kaže da je suština nacrta studije koji je kompanija Rio Tinto objavila jeste da se ljudima prikaže šta je do sada rađeno, da pročitaju, da vide, istakavši da je sama struktura studije da opiše postojeće stanje, tehnologiju, da ukrsti tehnologiju sa postojećim stanjem, proceni rizike, da mere kako bi na kraju ta studija jednog dana eventualno postala prihvatljiva.

Prema njegovim rečima, onog momenta kada se u studiji navedu neke mere, sve to mora da se nađe u glavnom projektu i nema odstupanja.

Kako je objasnio, sa tog stanovišta postoje dve strane, investitora koji to mora da sprovede jer tako piše u projektu, u ovom slučaju Rio Tinto, i državu koja u svakom momentu to mora i može da proveri i kontroliše.

"Vi treba da imate inspektora životne sredine, jednog, dva, pet, da iza njega stoji država, da taj inspektor ima mogućnost da u onom momentu kada Rio Tinto neki parametar prođe dozvoljene granice, da kaže 'molim vas isključite postrojenje'", naveo je profesor.

Komentarišući izjavu profesora Ratka Ristića da bi se iz jadarita izvadili litijum i bor, potrebno je 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, Cvijetić je rekao da se taj deo odnosi na hemijsko postrojenje i dodao da jesu potrebno određene količine.

"Šta znači kada kažete da treba da se izdvoji kiselina? To je jedan tehnološki proces, ali taj tehnološki proces se ne odvija na ulici. Sve se to radi u kontrolisanoj sredini u kontrolisanim uslovima. To je sve toliko zatvoreno i zaštićeno da apsolutno nema razloga za brigu", poručio je on.

Profesor kaže da će oko hemijskog postrojenja moći ljudi da žive, istakavši da je namerno rađeno da taj deo zauzima oko 240 hektara, jer je postrojenje koncentrisano u sredini kako bi bilo što dalje od stambenih objekata.

"Nema isparenja. Radi se na niskim temperaturama baš zato da bi se smanjila isparenja. Sve je to u kontrolisanoj i zatvorenoj sredini, što znači da sve i što se izdvoji, ide kroz veliki broj filtera koji izdvajaju i čestice prašine i eventualne gasove, tako da sa te strane ljudi ne treba da brinu", dodao je on.

Govoreći o navodima protivnika projekta "Jadar" da on nije dobar zbog nepredvidivih, nekontrolisanih i vrlo izvesnih ekoloških posledica, Cvijetić je naglasio da su to proizvoljne priče i dodao da je dosadašnja studija pokazala da je ovaj projekat ekološki prihvatljiv i da može da se uradi bez posledica i rizika koji ne mogu da se kontrolišu.

"Zašto do sad to nije pričano? Zato što mi možemo da pričamo kada imamo podatak, a vi kao ekolog možete da kažete 'ja hoću čistu sredinu, oni će prskati sredinu' i on ne mora da pravda to svoje na osnovu čega to tvrdi, a mi odgovorno tvrdimo. Sve je mereno više puta, obrađeno je sve što je moglo da se primeni", naveo je profesor.

Na pitanje da li možemo ležište litijuma u "Jadru" i eventualnu eksploataciju da poredimo sa bilo kojim drugim nalazištem u svetu, Cvijetić je rekao da ne može, zato što se radi o jedinstvenom mineralu "jadarit", koji zahteva jedinstven način prerade.

On smatra da mora da se razvije debata, da svi koji su protiv kažu zašto su protiv, a ne da principijelno budu protiv projekta bez argumenata, jer, prema njegovim rečima, možda njihovo mišljenje može da pomogne da te studije budu još bolje.