Pašalić: Prevencija je ključna za suzbijanje torture

BEOGRAD - Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, da je zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja imperativna norma u opštem međunarodnom i domaćem pravu, zbog čega se takve pojave ni pod kojim okolnostima ne mogu opravdati u praksi.

Pašalić je istakao da kada se govori o torturi, najčešće se misli na status lica lišenih slobode, jer ustanove zatvorenog tipa u kojima se nalaze pogoduju različitim vidovima zlostavljanja, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana.

"Bez obzira na osnov po kome je neko lice zatvoreno, ono nije neslobodno i raspolaže širokim spektrom prava. To je važno istaći zbog afirmisanja značaja prevencije, koja je ključna za suzbijanje torture i u tom smislu, preduzimanja potrebnih mera, jer praksa pokazuje da je rizik od torture najveći u prvim satima lišenja slobode", rekao je Pašalić.

Zato je, istakao je, adekvatna reakcija nadležnih od izuzetnog značaja, pre svega u pravcu pravovremenog identifikovanja fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, ali i pokretanja temeljnih istraga povodom svakog incidenta, uključujući i izvesnost sankcionisanja izvršilaca.

pašalić je ukazao i da ta institucija, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture ima mandat da u cilju njene prevencije obavlja posete ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i proverava da li su uslovi, kao i način na koji se postupa prema njima u skladu sa međunarodnim standardima.

U tom smislu, konstatovao je da u Srbiji postoji tendencija unapređenja zaštite prava lica lišenih slobode, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja.

Međutim, dodaje, to ne znači da su takve pojave eliminisane.

"Nedavni tragični slučaj u KPZ u Beogradu - Padinskoj Skeli, potvrđuje da je zlostavljanje teško prepoznati jer žrtve često iz straha nisu spremne da ga prijave, ali da je potrebno i da se službenici pridržavaju svih procedura u radu i da sa posebnom pažnjom prate ponašanje svih lica lišenih slobode", rekao je pašalić.

Prema njegovim rečima, on je, obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) samo u prošloj godini izvršio 90 poseta, dok su nadležnima organima upućene 234 preporuke.

Između ostalog, ukazano je na neophodnost sistemskog registrovanja svih povreda lica lišenih slobode i potrebe da se te informacije bez odlaganja i bez izuzetka dostavljaju nadležnim organima.

Ustanovljena je, dodaje, i potreba poboljšanja zaštite osoba sa mentalnim smetnjama, i razvijanja sistema kontinuiranih obuka o ljudskim pravima za sve koji postupaju prema ovim posebno osetljivim grupama.

"Unapređenje materjalnih uslova u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode, uz angažman dovoljnog broja zaposlenih, takođe je jedna od preporuka, imajući u vidu da loši smeštajni uslovi i neodgovarajući kadrovski kapaciteti mogu stvoriti rizik da lica lišena slobode postanu žrtve zlostavljanja i nehumanog postupanja", zaključio je on.