Mladi u Srbiji se najviše žale na umor, depresiju i anksioznost

BEOGRAD - Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pa 39 odsto njih umor i zamor percipira kao glavni problem, obične prehlade predstavljaju problem kod 31 odsto njih, dok su za 23 odsto mladih depresija i anksioznost problem, pokazalo je istraživanje o životnim navikama dvadesetogodišnjaka koje je sprovela platforma "Zdravo dvadesete".

Zdravlje postaje sve kompleksniji izazov sa kojim se mladi suočavaju jer se oni najviše žale na višak stresa i nedostatak sna, pokazuje istraživanje koje je sprovela platforma "Zdravo dvadesete" u okviru kompanije Galenika.

Sa druge strane, mladi smatraju da rad na sebi, dovoljna količina sna i smanjenje spoljnih uticaja mogu direktno poboljšati kvalitet njihovog života, navedneo je u saopštenju.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 600 ispitanika iz čitave Srbije u januaru i februaru ove godine i pokazuje da 24 odsto ispitanika smatra da vodi računa o svom zdravlju, dok se 47 odsto trudi da vodi računa.

Većina njih je u prethodnih godinu dana uvela promene prema sebi i svom zdravlju - u tom smislu 63 odsto ispitanika ističu da su uveli više kretanja, veću brigu o ishrani uvelo je 53 odsto, bavljenje sportom ili fizičkom aktivnošću 40 odsto, kao i manju konzumaciju alkohola 35 odsto.

Nedovoljno kvalitetnog sna, pravilne ishrane, boravka u prirodi i ostvarivanja balansa između posla i slobodnog vremena najveća je boljka mlađim generacijama, pokazalo je istraživanje.

Mladi uspešno uspevaju da izbace iz upotrebe cigarete - 48 odsto njih je izjavilo da ne puši, 76 odsto da konzumiraju dovoljno svežeg voća i povrća, a 56 odsto da se bavi fizičkom aktivnošću.

S druge strane, većina mladih obavlja sistematske preglede samo kad mora zbog fakulteta ili posla.

Prema istraživanju jasna poruka većine je da nema dovoljno vremena da se posveti sebi i bude u miru sa sobom, što predstavlja jedan od osnovnih uslova za psihičko blagostanje.

Iako shvataju važnost sna za mentalno zdravlje, mladi vrlo često ne mogu da uspostave normalan režim spavanja.

Takođe, nastoje da što manje koriste telefon ili računar pred spavanje, što direktno utiče pozitivno na kvalitet sna.

Kada osvesti da postoji problem koji narušava njihovo mentalno zdravlje, više od polovine ispitanih se obraća stručnom licu, njih 53 odsto, zatim prijatelju ili bliskoj osobi 37 odsto, dok se 25 odsto ne obraća nikome.

Kao jedan od psiholoških problema, mladi navode burnout, ali generalno ističu probleme sa koncentracijom, pogotovo za vreme ispitnih rokova.

Iako su svesni da će više odmora, meditacija ili san doprineti da se osete bolje, uglavnom se okreću tradicionalnim metodama - konzumaciji kafe ili energetskih pića, ponekad i čokolade. Takođe, među faktore koji utiču na njihovu koncentraciju ubrajaju i uravnoteženu ishranu, ali i druženje sa prijateljima, koje im pruža predah.

Ciljna grupa u istraživanju bili su mladi starosti od 19 do 25 godina, kao i populacija od 26 do 30 godina.