Milan Pekić: U Srbiji u prvih devet meseci zaplenjeno 3,3 tone raznih vrsta droga

BEOGRAD - U Srbiji je u prvih devet meseci ove godine zaplenjeno 3,3 tone raznih vrsta narkotika, u oko 10.000 zaplena, izjavio je danas direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić na konferenciji "Pobedimo zavisnost zajedno".

Tu konferenciju organizovala je Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Srbije povodom obeležavanja novembra kao meseca borbe protiv zavisnosti.

Pekić je rekao da je u Srbiji zabeležen porast u proizvodnji kokaina i marihuane koje se najčešće koriste u zemlji.

"Marihuana je jedna od najznačajnih droga ali je problem što je kokain postao druga vrsta droge koji je ranije bio rezervisan samo za ljude sa dubokim džepom, a sada je u većini zemalja Evropske unije postao osnovna vrsta droga", istakao je Pekić.

Kao zabrinjavajuću činjenicu naveo je procenu Interpola da 86 odsto grupa organizovanog kriminala od kojih se 50 odsto bavi krijumčarenjem narkotika ima mogućnost da sav novac koji stekne uvede u legalne tokove pa tako, prema njegovim rečima, postoji opasnost za siromašne zemlje da postanu zemlje organizovanog kriminala.

Pekić je kazao i da je Srbija ispod prosečnog nivoa kada su u pitanju narkotici, ali da droga ne čini problem samo jedne vlade i ministarstva već celog društva.

"Mi kao celo društvo moramo da shvatimo da ne možemo olako da prihvatamo da naše dete koristi bilo koju psihoaktivnu supstancu. Prevencija mora da krene od porodice jer je ona najbitnija, često krivimo decu ali oni su onakvi kako ih mi usmeravamo", rekao je Pekić.

Dodao je i da postoji mnogo sintetičkih proizvoda koji su lako dostupni i da je Kancelarija za borbu protiv droga inicirala da se izmene zakonska rešenja kada su u pitanju snus i nikotinski proizvodi i da je uspela da snus i nikotinske vrećice reguliše novim zakonom.

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Diana Raketić istakla je da se u toj instituciji beleži stagnacija i pad opijatskih zavisnosti ali da se sve više pacijenata javlja zbog problema zloupotrebe stimulativnih supstanci udruženih sa alkoholom.

"Značajan problem prave nam i bihevioralne zavisnosti patološko kockanje i klađenje čiji se uviđa značajan porast posle korone", rekla je ona.

Raketićeva je navela da se u bolnici primaju pacijenti od 16 godina, ali da je najveći broj pacijenata uzrasta od 25 do 45 godina i da su to najčešće oženjeni muškarci koji imaju decu.

Dodala je i da manje od 10 odsto pacijenata koji imaju problem zavisnosti traži pomoć i da ukoliko pacijent to želi da učini potreban mu je uput od lekara i član porodice sa kojim bi došao.

Raketićeva je kao predlog lečenja navela i različite programe koji traju godinu ili dve godine dana ali i klubovi za lečenje kocke i alkoholizma.

"Veliki broj ljudi je van domašaja stručne pomoći i na ovaj način apelujem da svi na svoj način uradimo da ohrabrimo te mlade ljude da potraže stručnu pomoć", zaključila je ona.