Snežana Vuković: Prošle godine 514 prijava vršnjačkog nasilja u školama, ove 114
7. novembar 18:39
15. jul 2024 11:57
podeli vest
BEOGRAD - Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić izjavio je danas, govoreći o atentatu na bivšeg predsednika SAD i kandidata Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima, Donalda Trampa, da politička ubistva nikada nisu promenila tok istorije i donela rešenja, već da samo mogu da izazovu katastrofalne posledice.
Matić je za Tanjug rekao da, iako u SAD postoji duboka politička podela između glasača, niko nije mogao da pretpostavi da će to otići toliko daleko da će neko pokušati da ubije jednog predsedničkog kandidata i ocenio da je utoliko čudnije što je napadač iz Republikanske partije.
"Brojne teorije su sa razvile ko stoji iza atentata, niko nije spustio loptu da sačeka bar neke zvanične informacije, da se vidi istraga i da razmislimo o ključnoj stvari ko bi dobio najviše da je Tramp ubijen", naveo je on.
U slučaju da je atentat na Trampa uspeo, Matić smatra da bi najviše profitirali republikanci i Republikanska partija, ocenivši da bi kandidat koji bi zamenio Trampa nesumnjivo pobedio.
Na pitanje da li se nakon telefonskog razgovara američkog predsednika Džozefa Bajdena i Trampa može očekivati spuštanje tenzija na toj relaciji, Matić je rekao da ovaj atentat može da bude trenutak kada će svi shvatiti koliko daleko mogu da odu politički zaoštrene diskusije.
Kako je naveo, Tramp nije bio samo žrtva političke propagande, već je on itekako gradio svoju političku priču na političkoj propagandi, zaoštravanju političke diskusije i društvenih konflikata, istakavši da je Tramp pokrenuo erupciju političkih reakcija kod običnih građana koji su osećali tu vrstu institucionalnog pritiska.
"Ja sam juče stigao iz SAD i poslednji utisak koji sam stekao jeste da je to jedno društvo koje je na ivici građanskog rata, da se raspada, a daleko je to od istine. Mi ovde imamo jednu apstraktnu sliku, to je društvo kao i svako, ima svoje probleme ali problemi sa kojima se oni suočavaju su mnogo drugačiji od problema sa kojima se suočava evropsko društvo", objasnio je Matić.
Dodaje da tema rata u Ukrajini nije glavna tema američkih izbora, već da su glavne teme migrantska kriza, zdravstvo, ekonomski problemi.
Odgovarajući na pitanje da li je sada razbijen mit da su američke bezbednosno-obaveštajne službe nepogrešive, Matić je napomenuo da su spavači pojedinci poput napadača na Trampa najopasniji, jer kontraobaveštajne službe mogu da registruju bilo koju vrstu komunikacije, ali ne mogu da uđu u glavu pojedinca.
"U SAD je velika opasnost što je lako dostupno oružje. Paradoks je što je Bajden hteo to da suzbije, a Tramp je bio protiv toga, Tramp je bio protiv suzbijanja prodaje oružja. Stvaranje atmosfere političkog zaoštravanja kada dehumanizujete političkog protivnika treba da bude za nauk i nama. Kada napadate porodicu političkog protivnika, kada ga dehumanizujete, vi mu crtate metu na čelo pozivajući nekog pojedinca da uzme 'pravdu u svoje ruke' ", poručio je on.
Matić kaže da istraga mora da pokaže gde je napravljen propust, kako je taj čovek došao tu, kako nije otkriven na vreme pored svih snajperista i policajaca koji obezbeđuju skupove, ocenivši da svaka greška službe bezbednosti otvara prostor da se prave zavere.
Komentarišući izjavu zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva da put Ukrajine u NATO može da se završi nestankom te zemlje ili Alijanse, Matić je rekao da Rusija ne može da stavlja veto na pristupanje bilo koje zemlje u NATO, ocenivši da je jasna poruka poslata da Ukrajina neće biti deo NATO-a dok se rat ne završi.
"Mnogo govori činjenica da je NATO nastao pre 75 godina kao odgovor na sovjetsku pretnju. Tada je bilo 12 članica, u međuvremenu sve zemlje članice Varšavskog pakta su otišle u NATO, dobar deo bivšeg Sovjetskog Saveza je otišao u NATO. To mnogo govori", istakao je on.
Priča o vojnoj neutralnosti Ukrajine mogla je da postoji dok Rusija nije poslala tenkove preko granice, rekao je Matić i dodao da je slanjem tenkova Rusija poslala poruku da su samo sigurne zemlje članice NATO- a.
"Priča o tome da neko huška Ukrajinu da se bori do pobede, ne morate da ih huškate, ti ljudi se brane. Jel nas neko trebao da huška 1999. godine da branimo Kosovo, a nismo imali ni jednog saveznika. To je bilo pitanje odbrane države, to isto danas rade Ukrajinci", izjavio je on.
Komentarišući komemoraciju u Potočarima povodom obeležavanja 29 godina od zločina u Srebrenici, Matić je rekao da umesto da Potočari budu povod da se pokaže pijetet žrtvama i pošalje poruka da to nikome nikada ne sme da se ponovo, pojedini političari iz Sarajeva su pokušali da unovče žrtve i steknu političke interese.
Napomenuo je da takve izjave političare vređaju žrtve i njihove porodice i ne doprinose pomirenju, ocenivši da u budućnosti to može da ostavi tragične posledice u ovako lako zapaljivom regionu.
7. novembar 18:39
7. novembar 18:06
7. novembar 17:41
7. novembar 17:39
7. novembar 13:09
7. novembar 12:43
7. novembar 12:40
7. novembar 18:06
7. novembar 17:39
7. novembar 16:29
7. novembar 18:41
7. novembar 18:38
7. novembar 18:24
7. novembar 14:35
7. novembar 10:01
7. novembar 08:45
6. novembar 13:06
5. novembar 15:30
5. novembar 11:35
4. novembar 14:19
7. novembar 10:32
7. novembar 05:30
6. novembar 17:06