Žigmanov: U Srbiji izazov pravno regulisanje statusa istopolnih partnerstava

BEOGRAD - Ministar za ljudska i manjiska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas da je, kada je reč o primeni preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope u vezi sa merama usmerenim na borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, normativni okvir u našoj zemlji unapređen, ali da je izazov pravna regulacija statusa istopolnih partnerstava, na čemu treba da se radi.

Žigmanov je, uoči društvenog dijaloga o primeni preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope u vezi sa merama usmerenim na borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, koji je održan danas u Palati Srbija, podsetio da je naša zemlja potpisnica međunarodnih dokumenata kojima se izričito zabranjuje diskriminacija, te da se kontinuirano prati da li je normativni okvir Srbije usklađen sa tim.

"Možemo se pohvaliti unapređenjem normativnog okvira kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, kada su u pitanju mogućnosti da u matičnim knjigama naknadnom intervencijom možete promeniti pol", rekao je Žigmanov.

On je naveo da je Srbija napravila pomak i kada je reč o dostupnosti određenih hormonskih lekova za transrodne osobe i uvođenja različitih mehanizama zaštite od zločina iz mržnje.

"Postoje različite vrste aktivnosti na prevenciji govora mržnje kada su u pitanju LGBTIQIA osobe, transrodne osobe, interseks osobe", rekao je Žigmanov.

Dodao je da je trenutno izazov u Srbiji pravno regulisanje statusa istopolnih partnerstava, a to je, kako je istakao, i preporuka Saveta Evrope i od različitih mehanizama Ujedinjenih nacija.

"Za nas predstoji izazov da se isto pitanje razreši. Vi znate da je zakonsko rešenje, nacrt zakona, doneto još 2022. godine. Očekujemo da će u narednom periodu osnažiti debatu unutar javnosti o tome pitanju i da ćemo unutar naših ovlašćenja i političkog dogovora, konsenzusa, ovo osetljivo pitanje uspešno i razrešiti na način da se to pitanje pravno reguliše", rekao je on.

Naveo je da se ti izazovi odnose na status transrodnih i interseks osoba i da u tom smislu postoje određeni napori da se napravi skeniranje zakonodavnog okvira o tome da li su oni i na koji način prepoznati u pravnom sistemu.

Žigmanov je rekao i da su pripadnici LGBTQ osobe najčešće predmet govora mržnje.

"U tom smislu, mi unutar Ministarstva šaljemo vrlo jasnu poruku borbe, nulte tolerancije spram svakog oblika govora mržnje", istakao je on.

Dodao je da su učinjeni brojni iskoraci kada je reč o postupanju Regulatornog tela za elektronske medije, Saveta za štampu, novinarskih udruženja kako bi govor mržnje bio sveden na minimum.

"U tom smislu, naš fokus i naša nastojanja su i dalje u tom smeru da se osnaže mehanizmi institucionalne i strukovne borbe protiv govora mržnje. Pred nama je i jedna od preporuka Saveta Evrope da se govorom mržnje kao država pozabavimo na način da se napravi jedna sveobuhvatna studija kojom će se tačno moći u činjeničnom i fenomenoškom smislu znati broj, vrsta, područja, objekti govora mržnja, njihov intenzitet, njihova opasnost", rekao je on.