Vladan Caričić: Postupak vađenja brodova iz reka veoma je kompleksan

BEOGRAD - Nedavno je iz Dunava izvađen prvi brod rečne flotile koja su Nemci potopili 1944. godine, pa je tim povodom istoričar Vladan Caričić ocenio da je postupak vađenja brodova iz reka vrlo kompleksan, jer je prozirnost reka, pogotovo Dunava, vrlo mala, pa je smanjena i vidljivost potrebna za obavljanje tog zadatka.

"Prozirnost vode Dunava je vrlo mala. Te čestice formiraju sprudove, odnosno, to je konglomerat različitog materijala, peska, šljunka, granja koja se hvata i to je prilično dobro armirana situacija. Zato je i postupak vađanja brodova veoma kompleksan. I takođe, ne postoje dva broda koji se na isti način vade. To nisu ni iste gradnje, a s druge strane, negde je voda brža, pa je onda i talog, aglomerat jači", rekao je za Tanjug Caričić.

Govoreći o trenutku potapanja brodova, pojasnio je da je komandant nemačke rečne flote admiral Zib tražio odobrenje svoje nadređene komande u Beogradu da potopi flotu, pa pošto nije dobio pozitivan odgovor na svoj predlog, on je samoinicijativno to uradio, držeći se pravila kako se zaprečava rečno korito.

"Tu se zapravo radi o plovilima, ne samo o brodovima. Bilo je tu i šlepova, barži i raznog drugog materijala. Napravljena je zapreka, koja je sprečavala normalno funkcionisanje u borbenim dejstvima sovjetske rečne ratne flotile. Izlazak sovjetskih trupa 7. septembra 1944. godine na obalu Dunava kod Turnu Severina je prilično uznemirio Nemce i sprečio njihovo planirano povlačenje kroz Đerdapski kanjon", rekao je Caričić za Tanjug.

Dodao je da je admiral Zib u prvom trenutku žestoko ukoren od svoje nadređene komande za operaciju "Dunavski vilenjak", odnosno potapanje brodova, da bi kasnije bio i pohvaljen, pa i odlikovan za tu operaciju.

Caričić je naveo da je bilo pokušaja izvlačenja brodova i neposredno nakon potapanja i podsetio da se prvo izvlačenje desilo 1944. godine, uz pomoć inženjerijskih jedinica sovjetske mornarice, kao i da je od 1944. do 1948. godine, po različitim podacima, izvučeno oko 20 plovila.

Dodao je da neka od tih plovila postoje i danas, poput desantnih tenkonosaca, od kojih je jedan sačuvan i služio je u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici, dok se drugi nalazi nasukan u blizini Slavonskog broda.

"Radi se o istorijskim plovilima, o jednoj istorijskoj epizodi koja je blago rečeno čudna, jer to nije poprište ni jedne bitke, nego je poprište jedne jako važne operacije...da nije zapričen Dunav, Sovjeti bi verovatno, bar što se reke tiče, mnogo brže napredovali", rekao je Caričić.

Osvrnuo se i na prvi brod koji je nedavno izvučen i ocenio je da je u "začuđujuće dobrom" stanju, budući da je kompaktan, objašnjavajući da stariji brodovi često imaju dosta drveta u građi, koje brzo istruli po potapanju.

Kada je reč o municiji koja se nalazila na brodovima, objasnio je da su najveći izazov protivpodmorničke bombe, ali koje su i lako opazljive, jer se nalaze najčešće na palubama, na klizačima putem koji se porinu u vodu.

Dodao je da nije cela crnomorska nemačka flota potopljena u Dunavu i da je u pitanju zapravo deo flote, pre svega rečna flotila, jer je značajan deo većih nemačkih brodova bio prevelikog deplasmana da bi uopšte ušli u Dunav.

"Nemci su čak potopili jedan značajan broj svojih podmornica u blizini Turske. Na taj način, limitirajući broj brodova koje bi mogli da se provuku kroz Đerdap, koji je tada izgledalo potpuno drugačije, budući da nije bilo Đerdapskog jezera", rekao je Caričić.

Govoreći o trenutku potapanja flote, podsetio je da se radi o dve lokacije Prahovu i Brzoj palanci i da je potapanje trajalo dva dana, kao i da postoje dva načina kako se plovila mogu potopiti.

"To je tako predviđeno u mornaričkim procedurama. U slučaju napuštenja broda, brod može da se normalno minira. Postoje kritične tačke koje obezbeđuju rezultat da plovilo potone. A drugi je otvaranje ventila. U slučaju da imate želju ili očekujete da ćete se vratiti po svoje plovilo, onda se pristupa otvaranju ventila. Delom su (brodovi), koliko znam, minirani, delom su otpušteni ventili", zaključio je Caričić.