Dejan Ilić: Proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica

BEOGRAD - Predsednik Upravnog odbora Inovacionog fonda Srbije i član Republičke komisije za energetske mreže i gas Dejan Ilić izjavio je danas da je proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, da je poznat u različitim zemljama i da se iskopava iz različitih legura.

Komentarišući to što građane najviše zanima da li je proces iskopavanja i prerade bezbedan po životnu sredinu Ilić je za Tanjug istakao da bi u 21. veku bio veliki poraz za svetsku nauku kada ne bi postojali odgovori za jednu leguru da se ona iskopa iz dubine zemlje, preradi i da se nakon toga dobiju elementi kojima se teži.

"Ovde se radi o anorganskoj hemiji što je mnogo lakše nego u procesima kada bi imali organsku hemiju i organska jedininjenja i organske reakcije. Ovo ne da je bezbolno, ne da je pitanje neosnovano nego me čak zapanjuje da se takva diskusija pokreće i ne želim da ulazim u takve rasprave", objasnio je on.

Na pitanje šta je zapravo zadatak naučne zajednice i na koja pitanja treba da odgovori da bi nadležni usvojili najbolje rešenje za građane Srbije, Ilić je rekao da se ti odgovori odnose na sam proces iskopavanja rude i čitav hemijski i tehnološki proces da bi se iz rude izvukle one hemikalije i supstance koje su potrebne.

Tu su neophodni određeni oksido-redukcioni procesi koje naučnici poznaju iz neorganske hemije što znači da nema većih nepoznanica, rekao je Ilić i dodao da je pitanje da li će hemikalija B da reaguje sa hemikalijom C odgovor stručnjaka i odgovor same legure jadarita da bi se došlo do najčistije supstance kojoj se teži, a to je litijum.

Objašnjavajući svoju izjavu da je litijum danas za Srbiju isto što i voda za Kuvajt pre 30 godina, Ilić je rekao da su Aranđelovac, Vrnjci i drugi izvori mineralne vode u Srbiji oživeli kada je počelo da se prodaje na hiljade hektolitara vode Kuvajtu, koji je prerađivao za pijaću vodu, jer su imali veliki nedostatak.

"Čini mi se da nije bilo toga ne bi postojalo toliko naših izvora vode, prečišćavanja, a naročito proizvodnih pogona", rekao je on i dodao da mu je prvo poređenje sa Kuvajtom koji danas iskopava toliko nafte i s tim novcem može da kupi vodu, a počeo je kada nije imao to bogatsvo.

Ilić kaže da se litijum danas sagledava samo zbog litijumskih baterija za automobile što je pogrešno, jer je litijum već preko 50, 60 godina u industrijalizaciji sveta i elektronike jedan strateški metal koji nije toliko čvrst, ali se dodaje kao legura sa više elemenata i hemijskih jedinjenja.

"Koristi se u industriji stakla, u prehrambenoj industriji, u hemijskoj industriji, u industriji lekova, u avio industriji i poznat je za litijumske baterije jer je litijum jedini elemenat u prvoj grupi Mendeljejevog sistema koji sa metaloksidima daje napon od 3,5 volti. Zato je on interesantan, a znamo da standardne baterije imaju napon od 1,2 tj od 1,5 volti", objasnio je on.