6. septembar 2024 11:33

Vladimir Crnojević: Srbija mora da radi po standardima EU, cilj zajedničko i optimalno rešenje

Izvor: TANJUG

podeli vest

Vladimir Crnojević: Srbija mora da radi po standardima EU, cilj zajedničko i optimalno rešenje

Foto: Tanjug

BEOGRAD - Direktor Instituta BioSens prof.dr Vladimir Crnojević izjavio je danas da je zadatak naučne zajednice vezano za projekat "Jadar" da se iskoriste sva znanja, svi podaci koji su godinama skupljani i sve metode koje danas postoje da bi se došlo do kvalitetnih, nepristrasnih i naučno utemeljenih rešenja za iskopavanje i preradu litijuma.

Da bi uticaj iskopavanja i prerade litijuma bio minimalan na životnu sredinu, Crnojević je za Tanjug rekao da je neophodno da se urade sve dostupne i poznate analize, istakavši da Srbija ima vrlo respektabilne naučne institucije iz domena inženjerstva, rudarstva, mašinstva, geodezije, biologije i životne sredine.

"Cilj svega jeste održivi razvoj, mi ne možemo da stanemo ali on mora biti održiv u smislu da sačuvamo životnu sredinu i da sve u čemu živimo bude ostavljeno i narednim generacijama. Samim tim mi moramo sve stručnjake, naučnike da stavimo za jedan sto i da oni dođu do zajedničkog mišljenja. Prepucavanje ne vodi ničemu, treba da se iskoristi pamet i znanje koje ovde postoji", poručio je profesor.

Crnojević dodaje da uloga Instituta BioSens vezano za projekat "Jadar" jeste da pomoću jedne platforme sve relevantne naučne podatke stave na jedno mesto koji mogu da posluže stručnjacima, ali i građanima da na jedan jednostavan način vide "šta se i kako dešava i u kom pravcu se ide".

Na pitanje da li je projekat "Jadar" projekat koji ne treba da se dovede u pitanje i da li će se on realizovati u skladu sa svim evropskim standardima i u zaštiti životne sredine, Crnojević je rekao da Srbija pripada Evropi i da mora da radi po evropskim standardima, i dodao da je cilj svega da struka i nauka zajednički dođu do optimalnog rešenja.

"Kada kažem optimalnog rešenja, mi imamo veoma ozbiljnu inženjersku struku koji su na neki način bili nekako u tišini i defanzivi jer pokretanje pitanja životne sredine i dizanje uzbune oko toga je dosta puta zloupotrebljeno u svetu na jednostavan način jer ne postoji osoba koja će reći 'ja baš volim da živim u prljavom'. Svi hoće da žive u čistoj sredini, ali moramo da pitamo ovu struku koja je donela značajan tehnološki razvoj Srbiji u decenijama", naveo je on.

Ne postoji nijedna ljudska aktivnost koja nema uticaj na životnu sredinu, istakao je profesor i dodao da iako se tradicionalno podrazumeva da je poljoprivreda fina i zdrava, ona je vrlo kritična aktivnost sa veoma negativnim uticajem na životnu sredinu, od ubijanja biodiverziteta, do hemije što je neophodno da bi se obezbedila hrana stanovništvu.

"Da bi obezbedila uslove ljudima da se razvijaju, da imaju poslove, budućnost za svoju decu moramo na pametan način da priđemo bilo kom izazovu i pitanju. U smislu kritičnih sirovina, to nije moja najuža struka, ali kao građanin i osoba sa kompetencijama u onome što radim mislim da se na razuman i trezven način ovome pristupilo",ocenio je Crnojević.