Stanković: Podrška Vatikana Srbiji u borbi za KiM važna politički i simbolički

BEOGRAD - Analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je podrška Vatikana srpskoj vlasti u borbi za AP Kosovo i Metohiju važna važna i politički, ali i za očuvanje hrišćanske kulturno-istorijske baštine koja je pre svega pravoslavno srpska.

Komentarišući sastanke u Beogradu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića sa državnim sekretarom Svete Stolice kardinalom Pjetrom Parolinom na kojem su razgovarali o situaciji na KiM, Vuk Stanković je za Tanjug rekao da je podrška Vatikana važna ne samo zbog toga što Vatikan ima posebno mesto u hrišćanskom svetu već i politički imajući u vidu da u Evropi ima puno partija koje imaju socijalno-konzervativni senzibilitet koji se oslanja na katolicizam.

Iako je spremnost Vatikana da se aktivno uključi u podršku srpskoj strani u AP KiM otvoreno pitanje i stvar diplomatske procene, Stanković je rekao da je ta podrška važna i na simboličkoj ravni, jer se ona pre svega odnosi na brigu za kulturno-istorijski nasleđe i hrišćanstvo na tom prostoru koje Vatikan "ne želi da prepusti jednoj političkoj zajednici koja nema temelj na civilizacijskim postupanjima kakva bi bila primerena 21. veku".

On smatra da Albanci na KiM ne zavređuju pravo da autonomno raspolažu tako vrednom istorijsko-kulturnom baštinom, jer njihovi dosadašnji postupci su ono što se može poistovetiti sa varvarizmom.

"Imate nebrojeno mnogo uništenih pravoslavnih crkvi i groblja, diskriminaciju vernika pravoslavne vere i drugih hrišćanskih zajednica. U krajnjoj liniji jedan deo Albanaca su katolici, tako da podrška Vatikana u tom smislu može da bude interesantna i promeni gledanje albanskog političkog korpusa na odnose sa Srbima", smatra on.

Stanković kaže da je radni ručak koji za lidere sa Zapadnog Balkana organizuje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas u Briselu, a kom će prisustvovati predsednik Srbije, politički nužan, ali dodao da je još nužnije imati što je više moguće skromna očekivanja od tog sastanka jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da razgovori Beograda i Prištine uz posredovanje EU nisu urodili plodom.

Iako smatra da je važno prisustvovati tom sastanku i ponoviti stavove i argumente srpske strane, kao i dosledno na njima insistirati u formatu u kom je to razumljivo zapadnim partnerima, Stanković smatra da ne treba mnogo očekivati jer ni do sada ni prištinska strana a ni posrednici u dijalogu nisu imali sluha za legitimne interese srpskog naroda.

Kako je naveo, najbolji mogući zaključak tog sastanka bi bio hitan prekid prakse terora režima Aljbina Kurtija nad Srbima u AP KiM i ispunjavanje političkih obaveza kosovskih Albanaca koje slede iz Briselskog sporazuma a to je formiranje Zajednice srpskih opština, uz nužan povratak Srba u institucije i organizovanje demokratskih izbora u četiri opštine na severu pokrajine sa srpskom većinom.

"Mislim da bi to bila optimalna politička poruka tog sastanka koju treba implementirati, da li će se to dogoditi ili ne je otvoreno pitanje. Videćemo na osnovu saopštenja koliko je EU realistična u proceni situacije i dobronamerna u pogledu dijaloga. Ako saopštenja budu krajnje aprstraktna, onda ta niska očekivanja od sastanka će biti apsolutno opravdana", ocenio je Stanković.