Draža i Tito ponovo pokrenuli polemike, svi i dalje na svojim pozicijama

BEOGRAD - Najava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića na prošloj sednici Skupštine grada da će pokrenuti inicijativu da se izmesti grobnica Josipa Broza Tita, kao i da se podigne spomenik Draži Mihailoviću na Terazijskoj terasi izazvala je reakcije među političkim strankama i pokrenula polemike u društvu bez obzira na to što su pre 20 godina zakonom izjednačena prava partizana i ravnogoraca.

Iako inicijativu tek treba da razmatraju nadležne institucije, pre svega Ministarstvo kulture, njoj su se prvi usprotivili socijalisti, a istoričar i član Predsedništva te stranke Predrag Marković rekao je da su protiv izmeštanja grobnice Josipa Broza Tita, jer je on istorijska ličnost i simbol svog vremena, dok je Draža Mihailović, kako je rekao, simbol poraza.

Na pitanje da li ovo može da ugrozi odnose u koaliciji, Marković je za Tanjug rekao da smatra da inicijativa o izmeštanju grobnice nije doneta na najvišem nivou.

Navodeći da je protiv ideje da se izmesti Titova grobnica, Marković je istovremeno ocenio da je to i protiv interesa grada jer je Kuća cveća najposećenija turistička destinacija u prestonici.

"Drugo, Tito je simbol svog vremena. Ako bi uklanjali svaku istorijsku ličnost koja im se ne sviđa i prekopavali, onda imamo dva turbeta na Kalemegdanu, onda da te turbe srušimo, jer te turske paše sigurno nisu bili prijatelji Srbiji...", prokomentarisao je Marković.

Protiv toga je i da se sa Kalemegdana uklone spomenici Moši Pijade, Ivi Loli Ribaru, Đuri Đakoviću i Ivanu Milutinoviću, navodeći da su Ivo Lola Ribar i Moše Pijade pali u borbi protiv okupatora, kao i da je Pijade bio čovek koji je imao najviše osećaja za srpske interese među komunističkim rukovodiocima.

O tome da Draža Mihailović dobije spomenik na Terazijskoj terasi ne misli pozitivno, odnosno, kako kaže, na tom mestu treba da bude neka značajna ličnost.

"Do sada su vojskovođe kojima su dizali spomenike bili pobednici. Karađorđe ima divan spomenik kod hrama. Stefan Nemanja ima spomenik na Savskom trgu. I mi hoćemo na najvažnije mesto u prestonici da podignemo spomenik čoveku koji je simbol poraza. Draža Mihajlović je simbol poraza, pogrešnih odluka. Nijednu odluku nije doneo pravilnu. Šta mi tačno slavimo tim spomenikom?", upitao je Marković.

Suprotan stav ima istoričar Čedomir Antić. On kaže da Josipa Broza Tita treba izmestiti iz grobnice, a na argument da je Kuća cveća najposećenije turističko mesto, odgovara da i faraona nema u piramidama, pa su one posećene.

"Kada je reč o Dragolju Mihailoviću, to zaista nije stvar za šalu... Dragoljub Mihailović je rehabilitovan tako što je poništen prethodni proces, ova vlast nije uradila ništa, ni prethodna, koja je započela taj proces pravde, da rehabilituje na istinski način Mihailovića. Nema čoveka koji se borio kao Mihajlović, od Grčke do Poljske, koji nije rehabilitovan", smatra Antić.

Kako kaže, to ne treba da bude "spomeničić" kao što je, smatra, uvređen jednim "spomeničićem" kralj Aleksandar u doba Demokratske stranke, Obrenović ili Gavrilo Princip.

"To treba bude ozbiljan spomenik, dobra ideja gde hoće da ga stave, ali moraju pre toga da isprave razne druge nepravde i da konačno raskrste sa susednim narodima oko tih uvreda koje idu na naš načun vezano za Mihailovića i za njegovog pokret", rekao je Antić i ocenio da su te uvrede pokušaj da se prikrije genocid nad srpskim narodom koji je bio pre svega u NDH, ali i u Bačkoj, i na KiM.

Vojislav Mihailović, unuk Draže Mihailovića, koji je na čelu POKS-a, rekao je da, iako potpuno podržava ideju (o podizanju spomenika) i smatra da bi to bio veliki iskorak u procesu ispravljanja istorijske nepravde, istovremeno je naveo da ne veruje u iskrene namere gradonačelnika.

S druge strane, Srpski pokret obnove (SPO) podržao je inicijativu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da general Dragoljub Mihailović dobije spomenik u prestonici Srbije, dok je predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kritikovao inicijativu da se izmesti grobnica Josipa Broza Tita, ocenviši da bi to bila "sjajna prilika da se posvađamo, a veliki poklon Sarajevu ili Zagrebu koji bi jedva dočekali da ga sahrane i sebe prikažu kao nastavljače antifašističke tradicije".

Na prošloj sednici Skupštine grada Beograda gradonačelnik Šapić je rekao da je "izmeštanje" Josipa Broza Tita iz srpskog društva započeo nekadašnji predsednik SPS Slobodan Milošević i dodao da to nisu učinile ni demokrate, ni naprednjaci, ni radikali.

"Nema njegovih spomenika širom Srbije, imena gradova, tako da ja mislim da će SPS ako dođe do toga da glasa, glasati sa dve ruke i dve noge za to, jer je to proces koji se završava", rekao je Šapić, a kasnije se na sednici za reč javio Aleksandar Antić iz SPS-a koji je rekao da se ne slaže sa delom obraćanja gradonačelnika koji se odnosi na istorijsko nasleđe.

Inače, Dragoljubu Draži Mihailoviću prošle godine je otkriven spomenik i otvoren muzej u Bregalničkoj ulici u Beogradu, na mestu porodične kuće u kojoj je Mihailović živeo od 1931. godine do početka Drugog svetskog rata.

Draža Mihailović (1893 - 1946), komandant Kraljevske vojske u otadžbini ili vođa četnika, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.

U maju 2015. godine rehabilitovao ga je Viši sud u Beogradu, uz obrazloženje da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima.

Sudsko veće oglasilo se nenadležnim za utvrđivanje da li je Mihailović bio ratni zločinac.

Josip Broz Tito tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, a na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Umro je 1980. godine, a sahranjen u Kući cveća na Dedinju.