4. oktobar 2024 13:14

Predstavnice Kancelarije za Kosovo i Metohiju ukazale u Varšavi na nelegalnu eksproprijaciju na KiM

Izvor: TANJUG

podeli vest

Predstavnice Kancelarije za Kosovo i Metohiju ukazale u Varšavi na nelegalnu eksproprijaciju na KiM

Foto: Shutterstock.com/Milan Adzic, ilustracija

VARŠAVA - Predstavnice Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Bojana Anđelković i Branislava Mitrović ukazale su danas, na Konferenciji o ljudskoj dimenziji u Varšavi, na postupke protivpravne eksproprijacije zemlje srpskih domaćina na severu Autonomne poktajine Kosova i Metohije.

One su na Konferenciji, koja se ove godine održava u saradnji sa predsedavajućim OEBS-a, Maltom, u periodu od 30. septembra do 11. oktobra imale izlaganje u kome su detaljno iznele činjenice vezane za sprovođenje nelegalnih postupaka eksproprijacije nepokretne imovine srpskog naroda, a koje postupke nelegalno i nelegitimno sprovode vlasti u Prištini.

Tom prilikom one, u okviru sesije koja se odnosi na Vladavinu prava, na jasan i nedvosmislen način, iznele podatke o nasilju kojem je srpski narod na Kosovu i Metohiji izložen, i na ovaj način, kroz postupke nezakonitih eksproprijacija, koji se sprovode prevashodno u cilju podizanja nelegalnih policijskih baza.

Na taj način i pred ovim forumom, još jednom je skrenuta pažnja međunarodnim faktorima i prisutnoj svetskoj javnosti na teror kojem je srpski narod u AP Kosovu i Metohiji svakodnevno izložen.

Desetodnevna konferencija posvećena je ljudskim pravima i osnovnim slobodama na području OEBS-a, kao i implikacijama aktuelnih događaja i trendova na bezbednost regiona.

Tokom svog izlaganja, Anđelković je istakla da su avgusta 2022. godine Privremene institucije u Prištini počele da vrše nelegalne eksproprijacije privatne imovine Srba na severu Kosova i Metohije i započele radove na zemljištu, bez poštovanja veoma stroge procedure, a da su takva delovanja naišla na snažnu osudu međunarodnih misija.

"Tek nakon snažnog javnog negodovanja domaćih i međunarodnih aktera, Priština je započela postupak, u pravnom domenu, koji ne dozvoljava retroaktivnost. Tamo su podigli policijske baze, kako bi što brže primenili nasilje nad srpskim civilima. U maju 2023. EU je osudila eksproprijaciju, a u septembru 2023. eksplicitno izjavila da „potezi Kosova – uključujući eksproprijaciju zemljišta na severu Kosova nisu u skladu sa vladavinom prava", rekla je ona.

Ona je podsetila da se u saopštenju Kancelarije specijalnog predstavnika EU na Kosovu navodi se da uspostavljanje četiri baze kosovske policije na privatnom i društvenom zemljištu - u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije - izaziva zabrinutost u pogledu imovinskih prava na severu AP KiM i vlasti moraju da se pozabave time na odgovarajući način.

"Nadalje, apeluje na vlasti u Prištini da se: strogo pridržavaju zakonskih procedura u eksproprijaciji nepokretne imovine, da učine sve što je u njihovoj moći da obezbede poštovanje odgovarajućih procesa i da se imovinska prava pogođenih vlasnika i nosilaca interesa u potpunosti poštuju. Značajno je to da je ovu odluku prištinski sud u januaru 2024 poništio", rekla je ona.

Podsetila je i da je Priština bez problema 30. maja 2024. donela odluku da finalizuje eksproprijaciju preko 100 parcela zemljišta u vlasništvu Srba, a da su 6. juna 2024. godine, u zajedničkoj izjavi, EU, OEBS i Kvinta izrazili žaljenje zbog ove odluke "ukazujući da je Kosovo prekršilo sopstvene zakone i propise zbog proceduralnih i tehničkih nedostataka tokom procesa eksproprijacije i da je kosovski pravosudni sistem identifikovao slične pravne probleme kod preliminarne odluke o eksproprijaciji, koji još nisu rešeni".

"Prištinski režim je međunarodna upozorenja ignorisao. Procedure nisu poštovane. Odluka suda je izvrgnuta ruglu. Privatna zemlja Srba ostaje protivpravno oduzeta. U Prištini je to uobičajeno", rekla je ona.

Konferencija o ljudskoj dimenziji, tačnije Implementacioni sastanak ljudske dimenzije, održava se svakog septembra u Varšavi u organizaciji predsedavajućeg OEBS-a i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), i predstavlja glavni sastanak u ljudskoj dimenziji u okviru OEBS, na kome učestvuju kako predstavnici država učesnica, tako i predstavnici civilnog sektora.