Predstavljen predlog o uspostavljanju strateškog dijaloga između Srbije i SAD

BEOGRAD - Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit rekao je danas da su dobri odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država od značaja za čitav region i istakao da je Srbija najkredibilniji partner SAD na Balkanu, zbog čega je interes obeju strana da jačaju odnose.

Velebit je, na predstavljanju Predloga Pupin inicijative o uspostavljanju strateškog dijaloga izmedju Srbije i SAD, rekao da je na dokumentu koji je najpre predstavljen u Vašingtonu rađeno nekoliko meseci, kao i da je on naišao na dobre reakcije u Americi.

"Pupin forum je pokazao da je moguće napraviti pozitivne iskorake u sarpsko-američkim odnosima i okupiti brojne donosioce odluka i zainteresovati ih za Srbiju", rekao je Velebit.

Govoreći o cilju predloga, Velebit je rekao da je ideja da odnosi Srbije i SAD podignu na viši nivo, kao i da se ukaže na strateške korake Srbije u strateškom pozicioniranju ka Zapadu.

"Želimo da kreiramo novi pristup u odnosima Srbije i drugih zemalja, koji nije baziran na lenjem pogledu na Srbiju. Želimo da pokažemo da je moguće promeniti status quo, a ovaj predlog predstavlja najbolju sliku da je moguće obnoviti savezništvo između Srbije Srbije i SAD", rekao je on.

Velebit je podsetio da je nedavno potpisan i sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike i ocenio da je on pokazatelj da postoji veče interesovanje SAD za razvijanje odnosa sa Srbijom.

Govoreći o pisanju Predloga, Velebit je rekao da su autori konsultovaliu akademsku zajednicu, političare i druge zainteresovane strane, od kojih su dobili pozitivan signal da su obe administracije spremne za izgradnju dobrih odnosa.

"Pupin inicijativa je glavni medijator između Srbije i Amerike kada je u pitanju razvijanje odnosa", rekao je Velebit.

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić, glavni istraživač prilikom izrade Predloga, rekao je da se taj dokument sastoji od analize stanja i konkretnih predloga za uspostavljanja strateškog dijaloga između Srbije i SAD.

"Tokom analize smo obradili sekundarne izvore o strateškom dijalogu, kao i primarne - više stotina saopštenja, objave na zvaničnim sajtovima Stejt departmenta i Vlade Srbije, kako bismo videli kako i jedna i druga strana gledaju na ovu drugu", pojasnio je Krstić.

On je dodao da su rađene i komparativne analize, kao što je analiza odnosa SAD i Severne Makedonije, odnosno Srbije i Kine, ali i šta sve Srbija i Amerika mogu da dobiju od strateškog dijaloga, odnosono koji su rizici, a koje šanse.

"Predlažemo uspostavljanje stratšeškog dijaloga kao institucionalizovanu i kontinuiranu komunikaciju između organa dve države, koja ima tačne ciljeve i instrumente kojima se meri njihovo ostvarivanje", rekao je on.

Krstić je podsetio da Amerika trenutno ima strateški dijalog sa oko 60 zemalja, dok Srbija ima sa devet.

Kao glavne prednosti za Srbiju od strateškog dijaloga sa SAD-om, Krstić je izdvojio jačanje međunarodne pozicije i podsetio da se dijalog uklapa u stratešku poziciju Srbije da ima neguje dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.

"U odnosu na Kinu, Rusiju i Evropsku uniju, vašingtonska noga u ovom trenutku je kraća, te na tome treba da se radi", rekao je Krstić.

Strateško partnerstvo sa SAD-om, dodao je Krstić, je način da svi važni međunarodni akteri priznaju spolju politiku Srbije.

Krstić je u dijalogu sa SAD-om istakao i bolje naglašavanje nacionalnih interesa, poput stalnih susreta na visokom nivou koji mogu biti presudni po brojnim regionalnim pitanjima, kao što je stanje na Kosovu i Metohiji.

 

"Pritisak Amerike bio bi od ključne važnosti da se formira Zajednica srpskih opština i promeni politika Aljbina Kurtija. Važno je da se argumenti u vezi Kosovom i Metohijom, položajem Republike Srpske u Bosni i Hercegovini kao i članstvom u EU što jasnije atrikulišu. Neki kažu da put za Brisel vodi preko Vašingtona", rekao je Krstić.

On je dodao i da dijalog predstavlja priliku za poboljšanje ekonomske saradnje i naveo sa je je Srbija poboljšala ekonomsku saradnju sa SAD-om u domenu razmene usluga, ali da za njima zaostaje robna razmena.

"Cilj je povećanje trgovinske razmene od 10 odsto, kao i uspostavljanje pobratismkog odnosa između Beograda i Majamija", rekao je on.

Krstić je naveo i da ima prostora za poboljšanje infrastrukturne saradnje i dovođenje američkih investitora.

"Amerika je po brojnim parametrima prva ili druga svetska ekonomska sila, lider u obrazovanju, naročito u kontekstu tehnoloških inovacija", istakao je Krstić.

On je dodao i da dijalog predstavlja priliku za produbljivanje saradnje u sektoru bezbednosti i podsetio je da Srbija učestvuje u mirovnoj misiji na Sinajskom poluostrvu, koju vodi Amerika.

"Saradnja u oblasti bezbednosti je bitna zbog Kosova i Metohije, Kfora, a zaštita srpskog naroda zavisi od reakcije SAD. Srbija se nalati u NATO okruženju. Da ne bi došla do uzajamnih napetosti, Srbija mora da sarađuje sa SAD-om, koje mogu da smanje uticaj onih koji bi zloupotrbljavali naše naoružavanje. Ovim se ne odstupa od politike vojne neutralnosti, koja ne zabranjuje već postojeću probudljenu saradnju sa NATO-om", objassnio je Krstić.

On je dodao i da je strateški dijalog značajan i za izgradnju društvneih veza, kulturne saradnje, razmenu studenata.

"Da oni koji steknu znanja i donesu ih ovde, a da Amerikanci da je Srbija lepa i dobra zemlja koja ima ožiljke. Iako ne zaboravljamo ožiljke, usmereni smo na napredak u budućnosti", rekao je Krstić.

Govoreći o dijalogu, Krstić je rekao da on mora da bude uspostavljen sastankom na visokom nivou kao što je ministarski, kako bi se pokazalo da je značajan za obe strane.

"Neophodno je i da se zna jasna dinamika daljih sastanaka i da prvi dokument u formi deklaracije sadrži konkretne oblasti za dalju saradnju, kao i da konkretne mere koje žele da se postignu budu precizirane", naglasio je Krstić.

On je dodao da bi trebalo oformiti i radne grupe koje bi pratile implementaciju svega dogovorenog, a da je krajnji cilj - sveobuhvatno partnerstvio, da Srbija ima odnos sad SAD kakav ima sa Kinom.