Stefan Surlić: Berlinski proces platforma za brži put zemalja Zapadnog Balkana ka EU

BERLIN  - Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić izjavio je danas da Berlinski proces nije čekaonica, odnosno neka vrsta alternative za zemlje Zapadnog Balkana, već da je to platforma preko koje će se rešavati svi problemi i koji će za te zemlje značiti mnogo brži put ka Evropskoj uniji.

"Mislim da je današnji susret u Berlinu bio veoma ambiciozan, bar što se tiče nemačke strane i da su oni insistirali na tome da se pokažu u što boljem svetlu, ali i da pokažu da Berlinski proces nije zamro, nego naprotiv da je to jedna inicijativa koja se sada potpuno rebrendirala i od neke čekaonice kako je bila zamišljena sada je jedna brza traka ka učlanjenju u EU", rekao je on za Tanjug.

Surlić je naglasio da se može zahvaliti geopolitičkom momentu što vodeća zemlja EU želi da pokaže da je sposobna da se brine o Zapadnom Balkanu koje tretira kao dvorište EU.

"Za to imamo vrlo ambiciozna dokumenta. Pored ove formalne deklaracije, po prvi put vidimo da je tu i akcioni plan za kreiranje jedinstvenog tržišta, što nije mali zadatak pred zemlje Zapadnog Balkana. Reč je o usaglašavanju carinskih i poreskih stopa, ustvari kreiranju sve četiri slobode, a videli smo u proteklom periodu da to nije bio lak zadatak čak iako postoji politička volja", rekao je on.

Prema rečima sagovornika Tanjuga, deklaracija podrške akcionom planu je potvrda da Berlinski proces sa sobom nosi pozitivne stvari i da to nije samo neki politički susret i samit, nego i nešto što je opipljivo za građane.

Surlić je podsetio i da je roming za zemlje Zapadnog Balkana upravo ukinut u proceduri Berlinskog procesa, da se mnogi projekti ostvaraju upravo kroz taj proces, kao i da mladi sarađuju kroz regionalnu kancelariju za mlade, ali i da imamo i zelenu agendu i digitalni samit.

"Sve su to u stvari konkretni potezi. Mnogo toga je moglo ići brže ali potrebno je vreme da bi se videli rezultati", rekao je on.

Surlić je naglasio i da je današni skup poslao jasnu poruku, odnosno konkretnu ideju da zemlje Zapadnog Balkana moraju da sarađuju međusobno, da moraju da uspostave četiri slobode, a tek onda kao jedinstveno tržište da se integrišu u jedinstveno evropsko tržište.

On je na pitanje koji su ključni rezultati Berlinskog procesa za građane rekao da misli da je u ovih deset godina legitimizovana sradnja između različitih društava na Zapadnom Balkanu.

"Cilj je i da se otklone svi otvoreni bilateralni i multilateralni problemi, pa se samim tim šalje jedna poruka da je nekako mir, stabilnost i zajednički prosperitet nešto što mora biti na agendi ukoliko Zapadni Balkan želi ne samo članstvo EU, nego i bolji život za svoje građane", istakao je Surlić.

Prema njegovim rečima, roming, diverzifikacija energenata, pa čak i plan rasta je direktan produk Berlinskog procesa, bar ga, kako ističe, tako predstavljaju političari koji su i kreirali ovu inicijativu.

U Berlinu je danas održan samit "Berlinskog procesa" kojim se obeležava 10 godina ovog procesa, a na kojem je učestvovao i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a domaćin skupa bio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Vučević je izjavio da Srbija ostaje opredeljenja za evropski put kao svoj glavni strateški geopolitički cilj, a da je utisak današnjeg samita da Nemačka želi da vidi Zapadni Balkan u EU.

U Berlinu je danas potpisana i Deklaracija podrške Akcionom planu za zajedničko regionalnom tržište, kao i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.

(Kraj) svd/sku